Praksa koja godinama postoji na berzanskom tržištu električne energije u Evropi, od 5. maja 2023. godine, stiže i u Srbiju. Na srpskoj berzi električne energije SEEPEX uvode se negativne cene struje, što znači da će u određenim satima cena električne energije na berzi biti ispod nule. U takvim situacijama, proizvođači će plaćati kupcima da preuzmu višak energije. Ove situacije se obično javljaju kada je proizvodnja iz solarnih elektrana visoka, a potražnja niska. Prema rečima sagovornika, to se najčešće dešava između 12 i 16 časova.

Ova promena, koja već postoji u drugim evropskim zemljama, sama po sebi nije ni dobra ni loša, već predstavlja nužan korak u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije u Srbiji. Uvođenje negativnih cena ukazuje na to da Srbija još uvek nije u potpunosti spremna za masovniji udeo obnovljivih izvora energije, jer nedostaju kapaciteti za skladištenje energije, poput litijumskih baterija, kao i dovoljno fleksibilna potrošnja. Ovo je takođe signal da je potrebna dalja modernizacija energetskog sistema.

Na berzi električne energije u Srbiji već su se javljale epizode s nultim cenama, ali su do sada cene bile ograničene na nulu. U prvom kvartalu 2023. na SEEPEX tržištu zabeleženo je 69 sati s nultim cenama, u poređenju s osam takvih sati u istom periodu prethodne godine. Negativne cene električne energije neće se odnositi na građane, jer domaćinstva imaju fiksne ugovore sa Elektroprivredom Srbije (EPS). U trenutnom sistemu teško je primenljivo za građane jer se koristi sistem dnevnih i noćnih tarifa, kao i zoniranje potrošnje (zelena, plava i crvena zona). Da bi građani mogli da osete benefite negativnih cena, potrebna bi bila primena dinamičkih tarifa.

Za sada je to moguće samo za privredu, odnosno preduzeća, jer je EPS nedavno omogućio tu opciju. Preduzeća koja imaju solarna postrojenja i manja skladišta energije mogla bi da balansiraju potrošnju u periodima kada su cene visoke. Najveći gubitnici biće proizvođači iz obnovljivih izvora koji u tim trenucima ne samo da neće ostvarivati zaradu, već će u nekim slučajevima plaćati da njihova energija bude preuzeta.

Viši konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald, Nenad Jovanović, ističe da negativne cene struje neće uticati na građane, naglašavajući da je to regulisano tržište. On dodaje da ni privreda neće moći brzo da ostvari benefite jer kompanije obično zaključuju fiksne ugovore sa EPS-om na više godina. Jovanović kao najvećeg dobitnika vidi EPS koji će, u određenim situacijama, uvoziti struju po veoma niskim ili čak negativnim cenama, a istovremeno naplaćivati preuzimanje viškova od proizvođača iz obnovljivih izvora.

Energetski konsultant Dejan Stojadinović ocenjuje da bi uvođenje negativnih cena moglo doneti određene koristi privredi i energetskom sistemu, ali uz primenu dinamičkih tarifa i dodatna ulaganja u infrastrukturu. Negativne cene mogle bi da podstaknu širu primenu dinamičkih tarifa, koje bi vezivale cenu električne energije za kretanja na tržištu. Na taj način, kompanije bi mogle računati na to da će u pojedinim periodima struja biti izuzetno jeftina ili čak negativna.

Stojadinović takođe naglašava da se negativne cene najčešće javljaju u periodima kada je proizvodnja iz solarnih elektrana najveća, dok je potrošnja relativno niska. On ukazuje na to da, iako se cene električne energije mogu smanjiti u određeno vreme, to ne znači da će dugoročno računi biti niži, jer cene često naglo rastu u večernjim satima.

Pojava negativnih cena struje je signal da je potrebno ulagati u skladištenje energije. Solarne elektrane koje poseduju baterijske sisteme mogu izbeći prodaju energije po niskim ili negativnim cenama tako što će višak skladištiti i prodavati ga kasnije, kada su cene znatno više. Stojadinović smatra da negativne cene ne bi trebalo da ugroze investicije u obnovljive izvore, naglašavajući da se problem viškova energije rešava uvođenjem skladišta kod većih projekata kao standardnog uslova za priključenje na mrežu.