Cene nafte su zabeležile značajan rast na međunarodnim tržištima nakon što je Donald Tramp odbacio odgovor Irana na američki predlog za okončanje sukoba. U isto vreme, Iran je upozorio Francusku i Veliku Britaniju da se ne mešaju u dešavanja u regionu. Tramp je na svojoj platformi Truth Social istakao da mu se odgovor iranskih „predstavnika“ ne sviđa i da je potpuno neprihvatljiv.

Ova izjava je odmah uticala na tržišta, a cena sirove nafte je pre otvaranja azijskih berzi ponovo premašila 104 dolara po barelu, dok je severnomorski Brent zabeležio rast od 3,29%. Ovaj porast cena odražava zabrinutost investitora zbog neizvesnosti u vezi s otvaranjem Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog prolaza kroz koji u mirnim uslovima prolazi petina svetske nafte. Iran je, nakon američko-izraelskog napada 28. februara, efektivno zatvorio ovaj prolaz.

Pregovori između Vašingtona i Teherana su više od mesec dana u zastoju, a nade za pronalaženje rešenja blede. Nijedna strana nije javno objavila detalje svojih predloga, a Tramp nije pojasnio da li će se pregovori nastaviti. Iran je potvrdio da je dostavio odgovor na američki predlog preko Pakistana, ali nije ušao u detalje. Iranska državna televizija izvestila je da odgovor predviđa „kraj rata“ na „svim frontovima, posebno u Libanu“, kao i „bezbednosne garancije za plovidbu“.

Prema izvorima upućenim u pregovore, Teheran je predložio postupno otvaranje Ormuskog moreuza uz istovremeno ukidanje blokade iranskih luka od strane američke mornarice. Takođe, Iran je izrazio spremnost da „razblaži“ deo visokobogaćenog uranijuma i pošalje ga „trećoj zemlji“, potencijalno Rusiji. Međutim, nesuglasice oko nuklearnog programa ostaju ključna prepreka, s obzirom na to da SAD i Izrael tvrde da Iran želi razviti nuklearno oružje, što Teheran decenijama poriče, insistirajući na pravu na civilni nuklearni program.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da još uvek postoji obogaćeni uranijum koji moraju dobiti od Irana i da postrojenja za obogaćivanje treba demontirati. On je naglasio da je rat, koji je odneo hiljade života, omogućio Sjedinjenim Državama i Izraelu „mnogo, ali nije završen“.

Dok diplomatija tapka u mestu, situacija na terenu se zaoštrava. U Zalivu su zabeleženi novi napadi dronovima. U katarskim vodama pogođen je brod za rasuti teret koji je plovio iz Abu Dabija, ali je nastavio svoj put. Iranska novinska agencija FARS izvestila je da brod plovi „pod američkom zastavom“ i „pripada Sjedinjenim Državama“, ali nije precizirala da li je Iran izveo napad.

Druge zemlje u regionu takođe su pretrpele napade dronovima, a Kuvajt nije precizirao odakle su lansirani. UAE su odmah optužili Iran. Od početka sukoba, zalivske monarhije, koje su saveznice SAD-a, suočavaju se sa ponovljenim iranskim napadima. Najnoviji napadi dogodili su se dva dana nakon što su američke snage „neutralisale“ dva iranska tankera u Omanskom zalivu, koji vodi ka Ormuskom moreuzu.

Ebrahim Rezaei, portparol Nacionalnog odbora za bezbednost iranskog parlamenta, upozorio je da je „naše ograničenje završeno“ i da će svaki napad na iranske brodove izazvati snažan i odlučan iranski odgovor protiv američkih brodova i baza. Velika Britanija i Francuska nastavljaju sa inicijativom za formiranje međunarodnog saveza za obezbeđivanje bezbednosti plovidbe u moreuzu nakon završetka sukoba. Ministri odbrane dve zemlje će sutra kopredsedavati video konferencijom sa kolegama iz zemalja spremnih da doprinesu projektu.

Teheran je oštro reagovao na ovu najavu, upozoravajući da bi svaka intervencija izazvala „odlučan i hitan odgovor“ iranskih oružanih snaga. Ova upozorenja dolaze u svetlu planova Pariza i Londona o slanju ratnih brodova u region, uključujući francuski nosač aviona Šarl de Gol. Francuski predsednik Emanuel Makron je naglasio da Francuska „nikada“ nije razmatrala vojne operacije u Ormuzu, već samo operaciju za garantovanje bezbednosti plovidbe „u koordinaciji sa Iranom“.

Dok se međunarodne tenzije produbljuju, sukobi se nastavljaju i na drugom frontu u Libanu. Izrael i Hezbolah nastavljaju neprijateljstva uprkos primirju koje je navodno stupilo na snagu. Prema saopštenju libanskog Ministarstva zdravlja, dva spasioca iz Islamskog zdravstvenog komiteta su poginula u izraelskom granatiranju, a od izbijanja sukoba 2. marta poginulo je 2.846 ljudi, uključujući 108 zdravstvenih radnika.