Predloženim Planom generalne regulacije koji je na javnom uvidu, na prostoru bivše industrijske zone, Mornarice i zelenih površina, kod Limana 3 i 4 u Novom Sadu, predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa zgradama do 14 spratova. Ovaj projekat izazvao je brojne kontroverze među građanima i stručnjacima, koji smatraju da će poslednja zelena površina u ovom delu grada biti prekrivena betonom i novim kvadratima skupih stanova. Mnogi već nazivaju ovaj prostor Liman 6 ili Novi Sad na vodi, izražavajući zabrinutost da bi ovim planom Novi Sad mogao izgubiti svoj identitet.

Gradski urbanisti su najavili da će pored stambenih objekata biti izgrađeni parkovi i sportski tereni, ali skeptičnost građana ne jenjava. U okviru plana, površina od 21,4 hektara obuhvata prostor između Bulevara despota Stefana i Ulice 1300 kaplara, planiranog mosta u produžetku Bulevara Evrope, kao i odbrambenog nasipa uz Dunav. Ova lokacija je u vlasništvu kompanije Aleksandar Group, koja planira da realizuje projekat Riverside.

Zgrade do 14 spratova planirane su na zapadnom i istočnom delu ove lokacije, dok su takođe predviđeni komercijalni sadržaji, trgovine i poslovni prostori. Novosadski pisac i aktivista, Nebojša Milenković, upozorava na potencijalne posledice ovog projekta, naglašavajući da bi Novi Sad mogao postati mesto gde će se zamisliti „šuma solitera“, što bi značilo urbanističku, infrastrukturnu i ekološku degradaciju.

Građani imaju mogućnost da šalju primedbe Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove do 11. juna. Milenković je pozvao Novosađane da 18. juna dođu u Plavu salu Skupštine grada kako bi branili svoje primedbe. On naglašava da se postavlja pitanje da li će Novi Sad dobiti Central park ili će postati kopija Beograda na vodi, ističući da bi visoki spratovi i masivni objekti mogli uništiti život u gradu.

Pored izgradnje stambenih kompleksa, planirana je i izgradnja predškolske ustanove, dok će u budućem parku ostati postojeći objekti kao što su Spomen-soba Rečne flotile i crkva Svetog Stefana Štiljanovića. Sportsko-rekreativni sadržaji će se nalaziti na parceli od 7,09 hektara, a odbrambeni nasip bi trebalo da dobije nadvišenje koje će omogućiti zaštitu od visokih voda. Međutim, mnogi se pitaju koliko će ova infrastruktura biti efektivna i kako će uticati na život u tom delu grada.

Ana Ferik-Ivanović, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, postavlja ključna pitanja o sudbini Mornarice i o tome koliko će velika spratnost i masivni kompleks uticati na kvalitet života. Ona ukazuje na to da je problem sa parkingom postao ozbiljan, i da će novi stambeni kompleksi dodatno pogoršati situaciju. Podzemni parking, koji se planira, može biti problematičan s obzirom na blizinu reke.

Ferik-Ivanović naglašava da bi Novi Sad trebao da se otvori prema reci, umesto da je zatvara visokim zgradama. Ona izražava zabrinutost da će ljudi koji sada žive u tom delu grada ostati izolovani i izgubiti pristup prirodi i vodi. Mnogi od predloženih sadržaja, poput sportskih terena i zelenih površina, izgledaju razbacano i neorganizovano, što dodatno smanjuje optimizam o ovom projektu.

Aktivisti pokreta Bravo su takođe izrazili zabrinutost, ukazujući na to da je ovaj plan opasniji od Beograda na vodi, jer predviđa direktan ulazak investitora u korito reke. Pomeranje odbrambenog nasipa može dovesti do povećanja nivoa vode i izložiti Novi Sad riziku od poplava. Oni nude pravnu i tehničku pomoć građanima koji žele da se protive ovom projektu.

Sve u svemu, planirani stambeno-poslovni kompleks u Novom Sadu izaziva mnogo pitanja i zabrinutosti. Dok neki vide priliku za razvoj i modernizaciju, drugi strahuju da bi to moglo značiti gubitak poslednjih zelenih površina i identiteta grada. Građani će imati priliku da se izjasne i bore za očuvanje svog prostora, a ishod ovog projekta mogao bi imati dugotrajne posledice po budućnost Novog Sada.