Građani Beograda suočavaju se sa ozbiljnim problemima u saobraćaju, a situacija se neće poboljšati dok je na vlasti aktuelni režim Aleksandra Vučića. Na nedavnoj tribini nedeljnika Vreme pod nazivom „Ko blokira grad“, stručnjaci su istakli da loše upravljanje projektima, često prožeto korupcijom, značajno doprinosi trenutnoj krizi.

Akademik Dušan Teodorović ukazao je na to da saobraćajni problemi nisu novina, napominjući da su gužve postojale i pre pojave automobila. Međutim, istakao je važnost razumevanja kapaciteta grada i njegovih potreba. Kao jedno od mogućih rešenja, Teodorović je predložio izgradnju metroa sa tri do četiri ozbiljne linije, kao i bolje upravljanje putovanjima. On je kritikovao vlast zbog nedostatka realizacije ovakvih projekata, kazavši da se umesto metroa grade „budalaštine“ poput nacionalnog stadiona.

Teodorović je izrazio sumnju da aktuelni režim ima volje da realizuje projekat metroa, sugerišući da će se time pozabaviti nova vlast koja će ponuditi realna rešenja za građane. Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni, dodao je da se pitanja saobraćaja ne mogu rešavati bez stručnog pristupa i da su ključni problemi u Beogradu korupcija, nedostatak stručnjaka i neuspeh u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Manojlović je istakao i da se stanje u Beogradu neplanirano razvija, što direktno utiče na investitore i urbanizam. On je skrenuo pažnju na to da Beograd nema metro, i da nova vlast treba ozbiljno da se posveti ovom pitanju. Urednik Forbs Srbija, Ivan Radak, naglasio je da Beograd kasni u razvoju putne infrastrukture, a da je prioritet prvo rešiti postojeću staru infrastrukturu pre nego što se pristupi novim projektima.

Radak je ukazao na to da se trenutno ulaže mnogo novca u infrastrukturne projekte, ali da elita često investira u kafiće i nekretnine, dok se stvaraju nova naselja koja nisu povezana sa saobraćajnim sistemom. Takođe, istakao je da građani nemaju direktan prevoz do Aerodroma, što dodatno otežava situaciju.

Zoran Bukvić, predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste“, naglasio je nedostatak biciklističke kulture u Beogradu i potrebu za političkom voljom da se promoviše korišćenje bicikala kao alternativnog vida prevoza. Preporučio je da se saobraćaj dalje od centra grada rastereti, kako bi se smanjile gužve.

Ivan Banković, predsednik sindikata „Centar“, ukazao je na to da je javni interes u Beogradu često podređen ličnim interesima, a da je javni prevoz „tajkunizovan“. On je naveo da se od budžeta Beograda, koji iznosi oko 191 milijardu dinara, značajan deo, tačnije 48 milijardi dinara, troši na javni prevoz, ali da se nove nabavke vozila često finansiraju putem kredita, što dodatno opterećuje gradski budžet.

Banković je istakao da trenutno postoji 42 autobuske linije u javnom prevozu, dok privatni prevoznici nude 141 liniju, što ukazuje na velike razlike u kvalitetu usluga. On je kritikovao neorganizovanost i brzoplete odluke u vezi sa javnim prevozom, gde se pešački prelazi često menjaju, što stvara dodatne probleme za građane.

U celini, stručnjaci su se složili da Beograd trenutno nema nijedan veliki infrastrukturni saobraćajni projekat koji bi mogao značajno poboljšati situaciju. Umesto toga, sve što se planira, kao što su tuneli, metro ili mostovi, dolazi sa državnog nivoa, dok gradska vlast deluje kao da nije u kontaktu sa stvarnim potrebama građana. Beograd se suočava s ozbiljnim izazovima u infrastrukturi i saobraćaju, a trenutne vlasti se čine nesposobnim da reše te probleme. Građani očekuju promene i nova rešenja koja bi mogla poboljšati kvalitet života u gradu.