Dok su hiljade ljudi preplavile ulice Budimpešte prošlog vikenda da proslave poraz Viktora Orbana, Balaž, 42-godišnji finansijski analitičar, razmišljao je o svojoj prabaki koja živi u ruralnom gradu na osiromašenom istoku Mađarske. Za nju, koja je poslednjih deset godina pratila gotovo isključivo državni medijski sadržaj, pobeda Petera Mađara nije bila povod za radost, već za dubok strah. U predizbornoj kampanji, mediji pod kontrolom Orbana prikazivali su Mađara kao nepromišljenog neprijatelja mira, optužujući ga da želi da uvuče Mađarsku u rat u Ukrajini.

Balaž je bio šokiran lažima koje su njegovoj prabaki svakodnevno servirane, da bi, ako Mađar pobedi, mađarski muškarci bili mobilisani, ekonomija se urušila, a Treći svetski rat bio neizbežan. „Život u alternativnoj stvarnosti“ opisao je Balaž, upoređujući propagandu Orbana sa onom iz vremena komunističkog režima.

Mađar je, nakon ubedljive pobede, započeo demontažu „propagandne mašinerije“ koju je Orban izgradio tokom svojih 16 godina na vlasti. Ova mašina je sprečila Mađara da se pojavljuje u državnim medijima više od 18 meseci, dok je njegova opoziciona stranka Tisa izgradila značajnu prednost u anketama. Tek nakon pobede, Mađar je dobio priliku da se obrati javnosti, gde je kritikovao državne medije zbog širenja laži o njegovoj porodici i uporedio ih sa propagandom iz Severne Koreje.

Mađar je istakao da se mora stati na kraj fabrici laži nakon što preuzme vlast, naglasivši da svi zaslužuju javni medij koji izveštava istinito. Pre izbora, opisao je svoju pobedu kao uznemirujući kraj „Trumanovog šoua“, gde se birači suočavaju sa kognitivnom disonancom dok im se svet raspada.

Gabor Poljak, profesor medijskog prava, istakao je da su mnogi stariji ljudi u malim selima, poput prabake Balaža, i dalje u strahu zbog Mađarove pobede. Međutim, dodao je da većina Mađara, umorna od stagnacije i korupcije, više ne veruje u informacije koje im pruža državni medij. Upozorio je da će novoj vladi Tise biti potrebno vreme da razgradi propagandni sistem koji je Orban izgradio.

Orban je postao premijer 1998. godine, a nakon povratka na vlast 2010. godine brzo je uspostavio kontrolu nad medijima. Usvojene su mere koje su ograničile političko oglašavanje, a državni resursi su korišćeni za kupovinu medijskih kuća od strane Orbanovih saveznika. Ova strategija je omogućila filtriranje negativnih vesti o vladi.

Državna banka je davala povoljne kredite kako bi se kupovale medijske kuće koje su zatim zatvarane ili pretvarane u glasila Fidesa. Ključna promena u medijskom pejzažu dogodila se kada su privatne kompanije počele da povlače reklame iz medija koji su smatrani neprijateljskim. Ključni primer bio je Klub radio, koji je izgubio pravo na emitovanje zbog povlačenja reklama.

Uoči nedeljnih izbora, Panji, istraživački novinar, suočio se s pritiscima vlasti zbog svog izveštavanja. Tokom godina, državni mediji su ocrnjivali različite „neprijatelje“, a Panji je istakao da je propaganda postala normalizovana. Mnogi se nisu mogli osloboditi uticaja lažnih vesti, jer su one postale njihova stvarnost.

U međuvremenu, Mađar se oslanjao na direktnu kampanju na terenu, obišavši 700 gradova i sela, što mu je omogućilo da privuče birače u ruralnim oblastima. Njegova pobeda donosi nade za promene u medijskom pejzažu, ali Poljak upozorava da će proces razgradnje Orbanove „mašinerije“ biti dug.

Mađar će morati da se suoči sa izazovima privatnih kompanija koje su stekle bogatstvo pod Orbanovim režimom i koje mogu nastaviti sa finansiranjem pro-Fides medija. Ipak, mnogi novinari veruju da je nova vlada prilika za oporavak medija i vraćanje odgovornosti vlastima.

Dok Mađar preuzima funkciju, suočava se sa tim da njegova administracija može biti neiskusna. Iako je trenutna situacija delovala kao novo jutro za mađarske novinare, Panji smatra da će uskoro uslediti nove teškoće. „Prva sezona je završena, ali druga sezona tek počinje“, zaključio je.