Prosečna plata bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji trebalo bi da poraste za više od 30 odsto do kraja 2027. godine kako bi dostigla obećanih 1.400 evra. Međutim, analitičari smatraju da je ovo ambiciozno, a čak i nerealno, uzimajući u obzir trenutne ekonomske pokazatelje. Srbija se suočava sa padom investicija, dok se budžetska sredstva sve više usmeravaju na projekte koji ne doprinose celokupnom rastu produktivnosti.

U prvom kvartalu ove godine, Srbija je imala četiri puta veći fiskalni deficit nego u istom periodu prošle godine, a glavni uzrok ovog deficita je isplata za avione Rafale. Ove okolnosti dodatno otežavaju ostvarenje državnog obećanja o rastu plata. Globalna neizvesnost, uključujući sukobe na Bliskom istoku i rast cena energenata, takođe igra ključnu ulogu u ekonomskim prognozama.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto zarada u martu ove godine iznosila je 121.650 dinara, odnosno oko 1.030 evra. Da bi se do kraja 2027. godine dostigla prosečna plata od 1.400 evra, potrebno je da se plata poveća za otprilike 350 evra, što predstavlja rast od više od 30 odsto. U međuvremenu, prosečna neto plata u martu ove godine bila je 13 odsto viša nego u martu prošle godine, kada je iznosila 108.013 dinara (oko 920 evra).

Ako bi se rast plata nastavio trenutnim tempom, realno je očekivati da do kraja 2027. godine prosečna zarada dostigne nešto manje od 1.300 evra. Međutim, zvaničnici veruju da će 2027. godina doneti značajniji privredni rast, pre svega zbog završetka radova na specijalizovanoj izložbi EXPO, što bi moglo uticati na brži rast plata.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da nije realno očekivati da prosečna plata dostigne 1.400 evra do kraja 2027. godine. On ističe da bi rast koji bi omogućio postizanje ovog cilja morao biti iznad 5 procenata, što je teško ostvarivo. Prema Šukoviću, medijalna zarada, koja iznosi oko 790 evra, predstavlja realniju sliku stanja na tržištu rada nego prosečna zarada, koja može biti „naduvana“ zbog visokih plata nekih sektora.

Medijalna zarada je ključna za razumevanje ekonomske situacije, posebno u zemlji sa visokim procentom siromašnog stanovništva. Šuković naglašava da je važno fokusirati se na to koliko 50 procenata zaposlenih zarađuje, a ne samo na nominalne vrednosti prosečnih plata. On ukazuje na to da su realne plate mnogo važnije od same cifre evra ili dinara.

Kada se govori o uticaju EXPO projekta na privredni rast, Šuković smatra da će postojati kratkoročni efekti, ali je dugoročna održivost projekta neizvesna. On upozorava da bi troškovi održavanja infrastrukture mogli pasti na teret građana ako se ne postignu dovoljni prihodi od budućih događaja.

Ekonomista Aleksandar Stevanović deli skeptičan stav o dostizanju prosečne plate od 1.400 evra do kraja 2027. godine, videći to kao deo predizborne retorike. On ističe da trenutni ekonomski temelji nisu dovoljni za ostvarenje takvog rasta plata. Stevanović ukazuje na pad investicija i neusmeravanje budžetskih sredstava ka projektima koji podstiču rast produktivnosti.

Pored toga, razlika između prosečne i medijalne plate ukazuje na to da veliki broj zaposlenih prima minimalne plate, što dodatno naglašava problem siromaštva u zemlji. Mnogi zaposleni primaju minimalac, a neki se odlučuju da rade za minimalnu zaradu, što dodatno doprinosi visokom udelu minimalnih plata u ukupnoj strukturi zarada.

U zaključku, i Šuković i Stevanović se slažu da su trenutna očekivanja o rastu plata u Srbiji nerealna i da je potrebno preispitati ekonomske osnove koje bi mogle omogućiti održiv rast zarada u budućnosti. Ova situacija zahteva ozbiljno razmatranje i strategije koje će omogućiti poboljšanje životnog standarda građana.