U Nišu je prošlog meseca još stotinu radnika ostalo bez posla, što je dodatno pogoršalo situaciju na tržištu rada. U prethodnoj godini, više od 3.000 radnika u Nišu, a na jugu Srbije oko 6.000, doživelo je sličnu sudbinu. Ova situacija je izazvala zabrinutost među opozicijom, koja je apelovala na formiranje kriznih štabova za očuvanje radnih mesta. Predloženo je i da subvencionisani investitori budu obavezni da garantuju zaštitu radnih mesta.

Iako su vlasti, predvođene Srpskom naprednom strankom, tvrdile da zapošljavaju otpuštene radnike i privlače nove investitore, stvarnost je drugačija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine zabeležen je pad broja zaposlenih za 9.037 u odnosu na prethodnu godinu. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije procenjuje da je prošle godine oko 10.000 radnika ostalo bez posla, s naglaskom na strane kompanije koje su dobijale državne subvencije.

U Nišu su zatvorene brojne fabrike, uključujući Leoni i Beneton, što je rezultiralo masovnim otpuštanjima. U Leoni je bez posla ostalo više od 1.900 ljudi, dok je Džonson Elektrik otpustio 350 radnika, a dodatnih stotinu prema tvrdnjama radnika i opozicije. Kompanije su se pravdale smanjenjem obima posla i otežanim uslovima poslovanja na stranim tržištima.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da Srbija ima problem sa nezaposlenošću, ali je naglasio da je povećanje minimalne zarade uzrok odlaska radno-intenzivnih kompanija. On je takođe ukazao na potrebu smanjenja razlika u primanjima između Beograda i drugih delova Srbije. Ipak, priznaje da Niš zaostaje u razvoju u odnosu na ostale gradove.

Gradonačelnik Niša, Dragoslav Pavlović, insistira na naporima grada da zaposli otpuštene radnike, tvrdeći da je od 900 radnika Benetona, 700 već ponovo zaposleno. On ističe da je zapošljavanje prioritet, ali je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno oko 16.500 nezaposlenih lica u Nišu.

Miodrag Stanković, iz koalicije „Niš moj grad“, ističe hitnost formiranja kriznih štabova za radna mesta, kao i potrebu za objavljivanjem tačnih podataka o otpuštanjima. On smatra da trenutni model razvoja, koji se oslanja na strane investitore, pokazuje slabosti i ne obezbeđuje dugoročno zapošljavanje.

Dragan Milić iz Pokreta za decentralizaciju Srbije upozorava da je loša ekonomska politika dovela do propadanja tržišta rada. On naglašava da su strane kompanije došle samo po subvencije i da su napustile Srbiju nakon što su ostvarile profit. Milić ukazuje na nerazvijenost juga Srbije, gde se otvaraju radna mesta sa najnižim platama, dok se lokalni političari više bave ličnim interesima nego interesima građana.

Narodna poslanica Jelena Milošević iz Stranke slobode i pravde kritikuje trenutnu politiku subvencionisanja, naglašavajući da su na jugu Srbije otvorene najlošije fabrike. Ona smatra da je potrebno ulagati u domaću privredu umesto u strane investitore, koji često napuštaju zemlju nakon što iskoriste subvencije.

S obzirom na tešku situaciju na jugu Srbije, radnici su često u strahu da se organizuju zbog mogućih otkaza. Mnogi smatraju da je bolje raditi za nisku platu nego ostati bez posla. Ove okolnosti dovode do svakodnevnih izazova za građane, dok se borba za ekonomski oporavak i stabilnost nastavlja.

U zaključku, situacija na jugu Srbije zahteva hitne odgovore i promene u ekonomskim politikama, kako bi se obezbedila sigurnost radnih mesta i dugoročni razvoj. Održavanje radnih mesta i očuvanje privrede su ključni za budućnost ovog regiona.