U maju 2026. godine, stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (SPNFT), koje su dodatno pojačale ograničenja u vezi sa upotrebom gotovine. Ova legislativa donosi značajne promene koje se odnose na transakcije u nepokretnostima i drugim vrednim dobrima, a cilj je smanjenje rizika od pranja novca i drugih finansijskih kriminalnih aktivnosti.

Prema novim propisima, kreditne institucije i pružaoci platnih usluga su obavezni da ne dozvole uplate pazara (depozita) kada se radi o prometu nepokretnosti, osim u slučajevima kada je cena nepokretnosti manja od 10.000 evra. Ovo je značajan korak ka smanjenju gotovinskih transakcija u ovom sektoru, koji je često bio izložen riziku od nelegalnih aktivnosti.

Osim toga, zakon se odnosi i na transakcije koje se tiču motornih vozila, plovnih i vazduhoplovnih objekata, kulturnih dobara, dragocenih metala i dragog kamenja, kao i proizvoda od dragocenih metala i dragog kamenja, uključujući satove. U slučaju pojedinačnih faktura koje iznose 10.000 evra ili više, takođe će biti zabranjeno korišćenje gotovinskih uplata. Ova pravila su postavljena kako bi se osiguralo da se veći iznosi transakcija vrše putem bankovnih računa i elektronskih platnih sistema, što omogućava bolju kontrolu i praćenje novčanih tokova.

Ove promene su deo šireg trenda u kojem mnoge države nastoje da smanje upotrebu gotovine u ekonomiji. Gotovina je često povezana s nelegalnim aktivnostima zbog svoje anonimnosti i teškoća u praćenju. Uvođenjem ovih ograničenja, zakonodavci se nadaju da će podstaći upotrebu elektronskih platnih sistema, koji su transparentniji i lakše ih je regulisati.

Stručnjaci ukazuju na to da će ove izmene imati značajan uticaj na tržište nekretnina i druge sektore gde se obavljaju velike transakcije. Mnogi prodavci i kupci će morati da prilagode svoje navike u vezi s plaćanjem, što može dovesti do promene u načinu na koji se transakcije obavljaju. Takođe, očekuje se da će banke i druge finansijske institucije morati da se dodatno obuku o novim pravilima i procedurama kako bi osigurale usklađenost sa zakonom.

Izmene zakona izazvale su i određene kritike. Neki smatraju da bi takva ograničenja mogla otežati poslovanje malim preduzećima i pojedincima koji se oslanjaju na gotovinu za svakodnevne transakcije. Takođe, postavlja se pitanje kako će se nova pravila primenjivati u praksi i da li će biti dovoljna da se u potpunosti spreči pranje novca i druge nelegalne aktivnosti.

Jedan od ključnih ciljeva ovih izmena je poboljšanje transparentnosti finansijskog sistema i smanjenje rizika od finansijskog kriminala. Očekuje se da će se kroz smanjenje gotovinskih transakcija stvoriti sigurnije okruženje za poslovanje i investiranje. Takođe, ovo može pomoći u jačanju poverenja u domaći finansijski sistem, što je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj i privlačenje stranih investicija.

U zaključku, izmene Zakona o SPNFT predstavljaju značajan korak ka modernizaciji i unapređenju finansijskog sistema u zemlji. Ova regulativa ima potencijal da smanji rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, ali i da promeni način na koji se obavljaju transakcije u različitim sektorima. Iako će prilagođavanje novim pravilima zahtevati vreme i resurse, očekuje se da će dugoročne koristi nadmašiti kratkoročne izazove. S obzirom na globalne trendove u smanjenju gotovinskih plaćanja, Srbija se pridružuje ostalim zemljama koje prepoznaju potrebu za većom kontrolom i transparentnošću u finansijskim transakcijama.