Ekonomija • danas 08:20

Da li geopolitičke tenzije mogu da povećaju zavisnost Srbije od uvoza lekova?

Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra. U trenutnim geopolitičkim okolnostima, kada se pažnja usmerava na energetske resurse i bezbednost, zavisnost Srbije od uvoza lekova i medicinskih sredstava često ostaje po strani, iako bi mogla da dovede do ozbiljnih problema.

U poslednjim godinama, Srbija je postala sve više zavisna od stranih proizvođača lekova. Oko 90% lekova koji se koriste u zemlji dolazi iz uvoza, dok domaća proizvodnja ne uspeva da zadovolji potrebe tržišta. Ova situacija postaje još kritičnija s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije u svetu, koje mogu uticati na proizvodnju i distribuciju lekova na globalnom nivou. U svetu gde su zalihe lekova često predmet političkih odluka, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim teškoćama u snabdevanju.

Zavisnost od stranih dobavljača lekova nije nov fenomen, ali trenutna situacija može dodatno pogoršati ovu problematiku. Naime, kako se globalna politička situacija komplikuje, mnoge zemlje preispituju svoje trgovinske odnose i prioritete, što može dovesti do smanjenja dostupnosti određenih lekova ili čak prekida u njihovoj isporuci. U tom kontekstu, Srbija bi mogla postati još više ranjiva, s obzirom na to da većinu lekova uvozi iz zemalja koje su sada pod pritiskom međunarodnih sankcija ili trgovinskih ratova.

Pored toga, inflacija i rast cena sirovina takođe predstavljaju dodatne izazove za farmaceutski sektor. Proizvođači lekova suočavaju se sa povećanim troškovima proizvodnje, što može dovesti do rasta cena lekova na domaćem tržištu. U situaciji kada su javne zdravstvene politike već pod pritiskom, dodatno povećanje cena lekova može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva.

Takođe, postoji i zabrinutost oko kvaliteta lekova koji se uvoze. U svetlu povećanog uvoza, postoji rizik od dolaska lekova koji ne zadovoljavaju standarde kvaliteta ili su čak falsifikovani. To može dodatno ugroziti zdravlje ljudi i dovesti do povećane potražnje za lekovima koji su već na tržištu, ali nisu dovoljno dostupni.

Jedan od načina na koji bi Srbija mogla da smanji svoju zavisnost od uvoza lekova jeste jačanje domaće farmaceutske industrije. Investicije u istraživanje i razvoj, kao i podsticaji za domaće proizvođače, mogli bi pomoći da se poveća proizvodnja lekova i smanji potreba za uvozom. Međutim, to zahteva dugoročne strategije i saradnju između vlade, industrije i akademske zajednice.

Takođe, važno je da vlada preduzme korake kako bi obezbedila stabilnost snabdevanja lekovima u kriznim situacijama. To može uključivati diversifikaciju izvora uvoza, kao i skladištenje ključnih lekova koji su od suštinskog značaja za javno zdravlje. U tom smislu, izrada strategije za krizne situacije u oblasti farmacije može biti od suštinskog značaja za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti u zemlji.

U svetlu svega navedenog, geopolitičke tenzije i globalne ekonomske promene mogu imati dalekosežne posledice po zdravstvo Srbije. Zavisnost od uvoza lekova nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje javnog zdravlja. Srbija mora prepoznati rizike i preduzeti odgovarajuće mere kako bi obezbedila stabilnost i sigurnost u snabdevanju lekovima, pre nego što postane žrtva trenutne situacije na globalnom tržištu. U suprotnom, zemlja bi se mogla suočiti sa ozbiljnim problemima koji bi mogli uticati na zdravlje njenih građana.