Albanija se suočava sa ozbiljnim ekološkim i društvenim previranjima usled planova za izgradnju luksuznog hotelskog kompleksa na jednom od njenih ostrva, koji bi mogao ugroziti prirodni rezervat bogat divljim životinjama. Ovaj ambiciozni projekat, povezan sa Ivankom Tramp i njenim suprugom Džaredom Kušnerom, izazvao je žestoke proteste građana, koji su se usprotivili uništavanju prirodnog staništa i korupciji u vlasti.

Protesti su počeli kada je na osetljivo močvarno područje stigla teška mehanizacija, a radovi su započeli bez javne rasprave. Građani su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uništenja staništa za divlje životinje i ekosistema koji je već pod pritiskom klimatskih promena i ljudskih aktivnosti. Aleksander Trajče, izvršni direktor PPNEA, najveće organizacije za zaštitu prirode u Albaniji, upozorava da status ovog područja kao utočišta za divlje životinje može biti zaboravljen usled ekonomskih interesa.

Region delte reke Vjosa, koja je nedavno proglašena prvim evropskim nacionalnim parkom divlje reke, poznat je po svojoj biodiverzitetu. Dom je raznim vrstama ptica, uključujući flamingose, kao i ugroženim vrstama poput evroazijskih vidri i glavatih morskih kornjača. Prema neobjavljenim podacima o zaštiti prirode, 279 od 2.529 vrsta u ovom području je međunarodno ugroženo.

Mašine su primećene u zaštićenom području Piše Poro–Narte, ali još uvek nije jasno koliko će ekosistem biti pogođen predloženim razvojem. Iako projekat nije dobio građevinsku dozvolu, albanska vlada je podržala radove, tvrdeći da se trenutno radi na tehničkim istraživanjima i merenjima životne sredine. Međutim, građani i ekologisti su zabrinuti da će ovi radovi ugroziti prirodne resurse i dovesti do daljeg uništavanja okoline.

Albanija, iako među najsiromašnijim zemljama Evrope, poznata je po očuvanim prirodnim predelima. U poslednjim godinama, zemlja je privukla rekordne brojeve turista, ali se suočava s izazovima očuvanja prirodnih resursa. Ivanka Tramp izrazila je svoje oduševljenje projektom, govoreći o njemu kao o izazovu koji predstavlja njen vrhunac u poslovima sa nekretninama. Ipak, mnogi se plaše da bi razvoj turizma mogao dovesti do zanemarivanja zaštite prirode.

Promene u zakonodavstvu o zaštiti prirode u Albaniji dodatno su zabrinule aktiviste. Godine 2022. granice zaštićenih područja su promenjene kako bi se olakšala izgradnja aerodroma, a 2024. su zakoni ublaženi kako bi se omogućila izgradnja hotela u zaštićenim oblastima. Ove odluke su naišle na oštre kritike, a Evropska komisija je pozvala Albaniju da se uzdrži od poteza koji bi mogli ugroziti njene evropske aspiracije.

U međuvremenu, 96 organizacija civilnog društva uputilo je pismo parlamentu, tražeći ukidanje izmena zakona koje bi mogle ugroziti put zemlje ka članstvu u EU. Premijer Edi Rama branio je odluke svoje vlade, ističući da je ograđivanje privatnog zemljišta zakonito pravo, a ne pokušaj smanjenja zaštićenih područja.

Investiciona firma Afiniti partners, koju je osnovao Džared Kušner, izjavila je da nije uključena u projekat, dok su ostali partneri istakli da se projekt još uvek nalazi u fazi planiranja. Kompanija koja razvija projekat, Sazan real estate development LLC, naglasila je da poštuje zakonske procedure i da se fokusira na odgovorno upravljanje i očuvanje životne sredine.

Iako se može reći da je ekosistem Vjosa–Narta pošteđen nekih vrsta zagađenja, naučnici upozoravaju da bi izgradnja velikog turističkog kompleksa mogla imati ozbiljne posledice. Biolog Aleko Miho ističe da će ptice sigurno napustiti ovo područje, ukoliko se nastave radovi.

Kao što se situacija razvija, jasno je da će Albanija morati da pronađe ravnotežu između razvoja i očuvanja prirode, kako bi obezbedila održivu budućnost za svoje resurse i zajednice.