Kristijan Šmit je prekjuče podneo ostavku na mesto visokog predstavnika Bosne i Hercegovine, a iz OHR-a su kao razloge naveli „privatne prirode“. Međutim, u javnosti se spekuliše da je njegova ostavka rezultat gubitka američke podrške. Ovaj razvoj događaja su mnogi priželjkivali, posebno u manjem entitetu Republike Srpske.

Milorad Dodik, predsednik stranke SNSD, komentariše da je Šmit uništio međunacionalne odnose u Bosni i Hercegovini i da će za to morati da odgovara. On tvrdi da je Šmit nelegalno izabran i da mora da vrati ogroman novac koji je, kako kaže, nelegalno uzeo. Dodikovo angažovanje lobista u Vašingtonu navodno je doprinelo smeni Šmita, a neki izvori tvrde da je on za uzvrat napustio mesto predsednika manjeg entiteta.

Tokom Šmitovog mandata, koji traje od 2021. godine, Bosna i Hercegovina je bila obeležena sukobima i kontroverzama. Njegov mandat je drugi najduži od svih visokih predstavnika, a funkcija visokog predstavnika datira iz Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Ova funkcija ima zadatak da obezbedi poštovanje sporazuma i poseduje široka ovlašćenja za kontrolu etničkih i političkih lidera.

U vezi sa izborom novog visokog predstavnika, spominje se ime Italijana Antonija Zanardi Landija, koji bi mogao biti američki kandidat. Njegova prethodna iskustva u Beogradu i Moskvi smatraju se značajnim iz američke perspektive, ali ostaje nejasno da li će Upravni odbor Saveta za implementaciju mira podržati njegovu nominaciju. Ukoliko ne dođe do njegovog izbora, SAD bi mogle pokušati da proguraju Luisa Krišoka, supervizora za Brčko distrikt, kao privremenog visokog predstavnika.

Miro Lazović, nekadašnji predsednik Skupštine Republike Bosne i Hercegovine, ističe da se u međunarodnim krugovima već dugo razgovara o Šmitovoj ostavci. Tokom nedavne posete Švedskoj, saznao je da postoji interesovanje za kandidata iz Velike Britanije za novu funkciju, s obzirom na iskustvo koje je imao nekadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun.

Dok se u medijima spekuliše o potencijalnim naslednicima, RTRS izveštava da Emanuel Žofre ima dobre šanse da postane novi visoki predstavnik. Žofre, koji je trenutno visoki zvaničnik evropske službe spoljnih poslova, blizak je američkom diplomati Džonu Ginkelu, što mu može povećati šanse za izbor.

Šefica diplomatije EU, Kaja Kalas, komentarisala je Šmitovu ostavku i istakla da bi to moglo zakomplikovati funkcionisanje zemlje. Ona je naglasila da će novo ime biti izabrano u junu, a da je važno da novi visoki predstavnik bude uključen u proces evropskih integracija.

Ambasador EU u Bosni i Hercegovini, Luiđi Soreka, takođe je naglasio važnost budućnosti OHR-a nakon Šmitove ostavke. On je ukazao na to da će se o ovom pitanju razgovarati na redovnoj sednici PIC-a zakazanoj za 3. jun.

Šmit će danas obratiti Savetu bezbednosti UN i predstaviti 69. izveštaj o statusu provedbe mira u Bosni i Hercegovini, koji pokriva period od 16. oktobra 2025. do 15. aprila 2026. godine. Ova informacija je objavljena iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će naredni period biti ključan za budućnost Bosne i Hercegovine i odnose među etničkim grupama u zemlji. Ostavka Kristijana Šmita otvara nova pitanja o političkom okviru u zemlji, kao i o mogućim izazovima sa kojima će se suočiti njegov naslednik.