Devet članica Evropske unije, koje su neto doprinosioci u zajednički budžet, planiraju da se protive predlogu Evropske komisije za rekordni budžet od 1,8 biliona evra za naredni šestogodišnji period. Švedska ministarka za evropska pitanja, Džesika Rozenkranc, naglasila je da je smanjenje budžeta neophodno, ističući da nema prostora za povećanje doprinosa Švedske ili drugih neto doprinosilaca. Ovaj stav biće jasno izražen na predstojećem Evropskom savetu.

Na sastanku, pored Švedske, učestvovaće i predstavnici Danske, Finske, Austrije, Holandije, Nemačke, Francuske, Irske i Belgije. Ovaj događaj se održava pre Saveta za opšte poslove u Briselu, gde će se raspravljati o dugoročnom budžetu EU. S druge strane, 16 zemalja, među kojima su Italija, Španija i Poljska, protive se smanjenju i zahtevaju povećanje potrošnje na poljoprivredu, koheziju i ribarstvo.

U saopštenju koje su potpisale Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Španija, naglašava se da su koheziona politika, Zajednička poljoprivredna politika i Zajednička politika ribarstva jedine oblasti koje će doživeti smanjenja, uprkos ukupnom povećanju budžeta. Evropska komisija se nada da će članice odobriti njen predlog za budžet u periodu od 2028. do 2034. godine.

Kada se uzmu u obzir otplate duga iz doba pandemije, ukupna potrošnja bi mogla dostići skoro dva biliona evra, što je oko 1,26% kombinovanog nacionalnog dohotka svih članica EU. U poređenju sa trenutnim budžetom za 2021-2027. godinu, koji iznosi oko 1,1% bruto nacionalnog dohotka članica, novi predlog predstavlja značajan skok.

Austrijska ministarka za Evropu, Klaudija Bauer, izjavila je da se Evropska unija mora udaljiti od pristupa rešavanja svih problema kroz povećanje budžeta, posebno u svetlu fiskalnih pritisaka s kojima se suočavaju mnoge države članice. Ove zemlje su primorane da donose teške budžetske odluke, a to zahteva veću uzdržanost na nivou EU.

Kako se pregovori zaoštravaju, 16 zemalja koje podržavaju veći budžet traže od Evropske komisije da ukine popuste na doprinose budžetu EU koje uživaju Nemačka, Švedska, Austrija, Danska i Holandija. U saopštenju se naglašava da ne postoji političko ni ekonomsko opravdanje za ponovno uvođenje ovih rabata. Takođe, traže se odlaganja otplate dela zajma EU nakon pandemije, koji će iznositi 168 milijardi evra u narednom budžetskom ciklusu.

O narednom budžetu će se raspravljati na samitu Evropskog saveta, koji počinje 18. juna. Iako devet zemalja zahteva smanjenje ukupnog budžeta, oni se zalažu za povećanje potrošnje na prioritetne ciljeve, kao što su nacionalna bezbednost i konkurentnost. Finski ministar za evropske poslove, Joakim Strand, istakao je važnost postizanja blagovremenog dogovora o višegodišnjem finansijskom okviru, naglašavajući da prioriteti moraju biti postavljeni, ali da ukupan budžet treba da bude manji.

Ova situacija pokazuje da se među članicama EU nastavlja rasprava o pravilima i prioritetima budžetske politike, a pregovori će verovatno biti izazovni dok se pokušava pronaći zajednički jezik između država članica koje imaju različite interese i ekonomske realnosti. U ovom kontekstu, očekuje se da će se dalji razgovori održati tokom letnjih meseci, dok se približava rok za konačno usvajanje budžeta.