Srbija je danas na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija istakla važnost pažljivog razmatranja humanitarnih zahteva povezanih sa ozbiljnim zdravstvenim stanjem osuđenih lica. Ovo uključuje i zahtev Beograda da se generalu Ratku Mladiću, koji je pravosnažno osuđen za ratne zločine, omogući lečenje u Srbiji. Na ovoj sednici razmatran je i šestomesečni izveštaj o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (IRMCT).

Stalni predstavnik Srbije pri UN, ambasador Radomir Ilić, govorio je u ime ministra pravde Nenada Vujića, naglasivši značaj dosledne primene međunarodnih standarda ljudskih prava. On je istakao pravo osuđenih na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pristup pravnoj pomoći i poštovanje ljudskog dostojanstva. U ovom kontekstu, Ilić je ukazao na Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima, poznata kao Nelson Mandela pravila, koja nalažu humano postupanje prema svim osobama lišenim slobode, bez obzira na prirodu krivičnog dela za koje su osuđeni.

Ambasador Ilić je ponovio spremnost Srbije da preuzme izvršenje kazni izrečenih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, poštujući najviše međunarodne standarde i mehanizme nadzora. On je naglasio da države čiji su osuđenici njihovi državljani mogu značajno doprineti humanom izvršenju međunarodnih krivičnih sankcija, ukoliko su spremne da pruže potrebne garancije.

Takođe, Ilić je pozvao na ubrzanje procesa prenosa preostalih funkcija Mehanizma, kao i na definisanje jasnijeg vremenskog okvira za okončanje njegovog rada. On je istakao potrebu za unapređenjem sistema izvršenja kazni izrečenih pred međunarodnim krivičnim sudovima. Prema njegovim rečima, Srbija ostaje čvrsto posvećena međunarodnoj krivičnoj pravdi, odgovornosti za ratne zločine i poštovanju vladavine prava.

Ambasador je takođe naglasio da se svi ciljevi međunarodne pravde moraju ostvarivati uz puno poštovanje načela pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom, pravičnog postupka i osnovnih ljudskih prava. On je ponovio dugogodišnje stavove Srbije da se značajno smanjenje obima preostalih aktivnosti Mehanizma može smatrati osnovom za dalje prenošenje njegovih funkcija na nacionalne pravosudne sisteme i druge relevantne institucije.

U tom kontekstu, istaknuta je potreba za ubrzavanjem procesa prenosa pojedinih rezidualnih funkcija, uključujući pitanja izvršenja kazni i upravljanja arhivskom građom. Srbija se zalaže za efikasan i human pristup u ovoj oblasti, uz poštovanje međunarodnih pravnih normi.

Ova sednica je takođe pružila priliku za diskusiju o budućim koracima u procesu prenosa odgovornosti, kao i o značaju saradnje između različitih državnih i međunarodnih institucija. Srbija je izrazila spremnost da sarađuje sa svim relevantnim akterima kako bi se osiguralo da se međunarodne pravde sprovede na način koji je u skladu sa ljudskim pravima i pravnom sigurnošću.

Zaključak sednice bio je da je važnost ljudskih prava i humane pravde od suštinskog značaja za budućnost međunarodnog pravosudnog sistema. Srbija je ponovila svoju posvećenost ovom cilju, naglašavajući da se svi procesi moraju odvijati uz puno poštovanje ljudskog dostojanstva i prava svih pojedinaca, bez obzira na njihove okolnosti.

Očekuje se da će Srbija nastaviti da igra aktivnu ulogu u međunarodnoj zajednici, posebno kada je reč o pitanjima pravde i ljudskih prava, kao i da će doprineti jačanju međunarodnih normi i standarda u ovoj oblasti.