Odbor Srbija centra (Srce) za energetiku i rudarstvo upozorio je na ozbiljnu situaciju u vezi sa dugovanjima prema Elektroprivredi Srbije (EPS). Kako su naveli, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je na 14. mestu na listi najvećih dužnika EPS-a za 2025. godinu sa dugom od oko 2,4 miliona evra. Ovo je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da su u samo dva meseca, između jula i septembra, dospjela dugovanja udvostručena, sa 139,7 na 277 miliona dinara.

Srce je istaklo da je jasno kako je došlo do nagomilavanja duga. Prema njihovim rečima, to je rezultat prekovremenog rada zaposlenih u MUP-u, koji su angažovani na suzbijanju protesta građana i studenata širom zemlje. Ova situacija je dovela do nedostatka sredstava za plaćanje potrošene električne energije. U saopštenju se naglašava da ukupni dug 20 najvećih dužnika EPS-u na kraju 2025. godine dostiže vrtoglavih 22,3 milijarde dinara, što je više od 192 miliona evra.

Druge institucije na listi dužnika uključuju Infrastrukturu železnica Srbije, koja se nalazi na drugom mestu sa dugom od 4,12 milijardi dinara, odnosno 35 miliona evra. Ova situacija dolazi u vreme kada vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem obećavaju nove brze pruge, što dodatno naglašava kontradikciju između obećanja i stvarnosti.

Na petom mestu liste nalazi se Gradska uprava Beograda sa dugom od 1,25 milijardi dinara, ili 10,8 miliona evra. Beogradski vodovod i kanalizacija zauzimaju sedmo mesto sa dugom od 816 miliona dinara, što odgovara oko sedam miliona evra. Srce je ukazalo na to da su Beograđanima jasni razlozi za visoke komunalne troškove, koji se iz meseca u mesec nekontrolisano povećavaju.

Pored javnog sektora, i privatni sektor se suočava sa sličnim problemima. Na primer, firma „Metafler Steel“ iz Sremske Mitrovice beleži dug od oko 1,73 miliona evra. Srce je primetilo da dok su neki dužnici očigledno privilegovani, građani Srbije su često izloženi rigoroznim merama. Naime, nakon samo dva do tri neplaćena računa za električnu energiju, građani se prepuštaju na milost i nemilost javnih izvršitelja, koji su, prema rečima Srca, specifična vrsta „biča“ vlasti.

Ova situacija ukazuje na duboke probleme u sistemu naplate dugova i upravljanja javnim sredstvima. Dok se velika preduzeća i institucije suočavaju sa ozbiljnim dugovanjima, obično su građani ti koji snose posledice. U ovom smislu, Srce je postavilo pitanje o pravednosti sistema koji favorizuje određene subjekte dok istovremeno kažnjava obične građane za slične prekršaje.

Odbor je takođe istakao kako EPS često kasni sa plaćanjem svojim dobavljačima, što dodatno komplikuje situaciju u energetskom sektoru. Ova kašnjenja mogu imati dalekosežne posledice po infrastrukturne projekte i kvalitet usluga koje EPS pruža.

U svetu gde je energetska stabilnost ključna, ova situacija može značajno uticati na svakodnevni život građana. Kako se Srbija suočava s ekonomskim izazovima, važno je da se vlasti pozabave ovim problemima i pronađu rešenja koja će omogućiti održivu finansijsku politiku u javnom sektoru.

Na kraju, Srce poziva sve relevantne institucije da preispitaju svoje pristupe u vezi sa upravljanjem dugovanjima i da obezbede pravičniji sistem koji neće penalizovati najslabije članove društva. U svetlu trenutnih događaja, jasno je da je potreban hitan odgovor kako bi se izbegle dalje posledice koje bi mogle proizaći iz ove neprijatne situacije. Važno je da građani budu svesni svojih prava i obaveza, ali i da se vlasti odgovorno ponašaju prema javnim sredstvima.