U najnovijoj epizodi emisije „Teška priča“, kolumnisti Euronews Srbija, Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić, analizirali su aktuelni slučaj profesora sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Alekseja Kišjuhasa. Profesor je zaustavljen na graničnom prelazu nakon što je u njegovom prtljagu pronađena neprijavljena roba. Ovaj događaj je izazvao brojne komentare i reakcije u javnosti, posebno među akademskim krugovima.

Kolumnisti su se na početku emisije osvrnuli na situaciju sa profesorom Kišjuhasom, ističući da su protiv objavljivanja fotografija koje prikazuju sadržaj njegovog kofera. Bazdulj je naglasio da je za njega mnogo zanimljivije to što je Kišjuhas bio gost Fakulteta hrvatskih studija u Zagrebu pre nego što je zaustavljen na granici. Pitanje koje se postavlja jeste zašto neki profesori iz Srbije imaju problem sa osnivanjem Fakulteta srpskih studija u Nišu, dok im ne smeta Fakultet hrvatskih studija u Zagrebu.

Bazdulj se zapitao zašto je Fakultet hrvatskih studija nešto što se smatra normalnim, dok je Fakultet srpskih studija u Nišu predmet kritike. „Meni je to mnogo zanimljivije od toga šta su Kišjuhasu našli u gepeku ili šta je imao u koferu“, dodao je Bazdulj, naglašavajući da je ovo pitanje nacionalizma i dvostrukih standarda u akademskoj zajednici. Radovanović i Rodić su se složili da je ovo bitnija tema od sadržaja Kišjuhasovog kofera.

U kontekstu šireg razgovora o nacionalizmu, Radovanović je istakao da se čini da je Kišjuhas deo pobune protiv srpskog nacionalizma, dok istovremeno učestvuje u saradnji sa institucijama koje predstavljaju hrvatsku kulturu i identitet. „On mirno učestvuje u nečemu što je mnogo gore“, rekao je Radovanović, naglašavajući kontradikciju u ponašanju profesora.

Rodić je dodao da je veći problem od sadržaja Kišjuhasovog kofera to što su njegovi akademski radovi puni materijalnih grešaka. „Nije pitanje čak ni šta on piše, nego je pitanje to da su njegovi tekstovi puni materijalnih grešaka“, istakao je Rodić, čime je skrenuo pažnju na kvalitet akademskog rada i odgovornost profesora.

Ova situacija otvorila je širu diskusiju o tome kako se u Srbiji percipira nacionalizam i identitet, posebno u kontekstu ovih akademskih institucija. Kolumnisti su se složili da je važno preispitati stavove i ponašanje akademske zajednice, naročito kada su u pitanju srpski i hrvatski identitet.

U ovoj emisiji, razgovor nije bio usredsređen samo na incident sa Kišjuhasom, već je predstavljao širu analizu stanja u društvu i akademskoj zajednici. Između ostalog, kolumnisti su se dotakli i pitanja kako se pojedini akademici bore protiv nacionalizma, dok istovremeno učestvuju u aktivnostima koje se mogu smatrati suprotnim tim vrednostima.

Sve u svemu, emisija „Teška priča“ je pružila dublji uvid u složene odnose između nacionalizma, akademske zajednice i identiteta. Kroz diskusiju o Kišjuhasu i njegovom prihvatanju Fakulteta hrvatskih studija, kolumnisti su otvorili vrata za kritičku analizu i promišljanje o tome kako se identiteti kreiraju i oblikuju u današnjem društvu.

U zaključku, ova epizoda emisije donosi važne refleksije o trenutnoj situaciji u Srbiji, ali i šire, ukazujući na potrebu za otvorenom diskusijom o pitanjima nacionalizma i identiteta u akademskom kontekstu.