Federalna ovlašćenja za sprovođenje zakona mogu se ukloniti za određenu osobu na dva priznata načina. Predsednik može izdati pomilovanje, koje se odnosi na federalna krivična dela, ali ne i na građansku odgovornost ili postupke na nivou država, piše Ingrid Burke Fridman, urednica Jurist news, osvrćući se na najnoviji potez Trampove administracije. O ovome je pisao i Njujork tajms.

Ove nedelje, Tod Blanš, vršilac dužnosti državnog tužioca, potpisao je jednostrani dokument koji uspostavlja treći mehanizam: ugovorno oslobađanje koje predsedniku, njegovoj porodici, trustovima i njegovim kompanijama daje trajni imunitet od federalnog sprovođenja zakona za sve što izvršna vlast odluči da označi kao politički motivisano. Ova naredba proizlazi iz nagodbe u predmetu Tramp protiv Poreske uprave (IRS). Glavni događaj je Fond za borbu protiv naoružanja u iznosu od 1,776 milijardi dolara, ali značajniji deo se nalazi ispod, u paragrafu C.

Dva priznate mehanizma imaju svoja ograničenja. Ovlašćenje pomilovanja je ograničeno Ustavom na federalna krivična dela; ne može obuhvatiti građansku odgovornost, postupke država ili buduća regulatorna ovlašćenja agencija. Sudska nagodba je ograničena zahtevom postojanja stvarnog spora, obimom tužbenih zahteva i sudskim nadzorom. Međutim, treći mehanizam, kako ga ovaj dokument konstruiše, nema ograničenja. Oslobađanje je ugovorno, a ne ustavno.

Izvršna vlast je u ovom slučaju obavila posao sve tri grane: zakonodavno je odredila obim imuniteta umesto Kongresa, presudila spor umesto suda i obavezala se da sprovede rezultat. Ako bi ova naredba bila prihvaćena kao zakonito ovlašćenje izvršne vlasti, federalni imunitet od sprovođenja zakona bi zavisio isključivo od toga šta izvršna vlast odluči da „izuzme“ ili „oslobodi“.

Suštinsko pitanje koje ovaj sporazum otvara nije da li je tužba protiv IRS-a imala pravni osnov, niti da li će Fond za borbu protiv naoružanja opstati pred očekivanim pravnim osporavanjima; već da li izvršna vlast može ugovorom da sebi dodeli oblik imuniteta koji ni Ustav ni sudovi nikada nisu priznali. Takav sistem, prema autoru, nije kompatibilan sa vladavinom prava ako bi odgovor na to pitanje bio potvrdan.

Paragraf C naredbe, koji definiše uslove finansiranja za Fond za borbu protiv naoružanja uspostavljen kroz nagodbu u predmetu Tramp protiv IRS-a, dugačak je samo osam redova. U njima Sjedinjene Države, preko Ministarstva pravde, „OSLOBAĐAJU, ODUSTAJU OD, POMILUJU i TRAJNO SE ODRIČU“ svih potraživanja protiv tužilaca. Tužioce čine predsednik Donald Tramp, Donald Tramp Mlađi, Erik Tramp i Tramp Organizacija. Ovo oslobađanje se dalje proširuje na sve „povezane osobe, uključujući, bez ograničenja, članove porodice ili druge koji zajednički podnose prijave“, kao i na trustove, matične, sestrinske i povezane kompanije, afilijacije i podružnice.

Drugim rečima, klauzula obuhvata čitavu porodicu Tramp, sve njihove kompanije i sve njihove trustove. Oslobađanje nije ograničeno na osnovni slučaj. Ono se odnosi na: (1) sve što je „izneto ili je moglo biti izneto“ u predmetu; (2) „Lawfare“ i/ili „weaponization“ (politička zloupotreba pravnog sistema); i (3) „sva pitanja koja su trenutno u toku ili bi mogla biti u toku“ pred tuženima ili drugim agencijama ili odeljenjima.

Oslobađanje se ne zaustavlja na IRS-u ili Ministarstvu finansija. Ono obuhvata svaku izvršnu agenciju — Ministarstvo pravde, FBI, Američku komisiju za hartije od vrednosti i berzu (SEC), Mrežu za suzbijanje finansijskog kriminala i bilo koju drugu — za svaki predmet koji bi mogao biti označen kao „Lawfare“ ili „Weaponization“. Savezna vlada se ugovorom obavezala da nikada neće sprovoditi postupke protiv Trampa, njegove porodice, trustova ili njegovih kompanija za bilo šta što potpada pod tu definiciju — zauvek.

Predsednik ne može sam sebi dati pomilovanje za građanske stvari, piše Ingrid Burke Fridman. Pomilovanje se, po Ustavu, odnosi samo na „krivična dela protiv Sjedinjenih Država“. Iz istog razloga, ne može sebi dati imunitet od postupaka država. Čak i u vezi sa federalnim krivičnim delima, pitanje samopomilovanja je sporno. Oslobađanje u ovom slučaju nema ta ograničenja. Ono obuhvata građanske stvari, porodicu, entitete, regulatorne istrage i buduće nepoznate zahteve.

Dokument je potpisao vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš, koji je ranije bio lični advokat Donalda Trampa. Time se stvara ozbiljan sukob interesa. Buduće Ministarstvo pravde može tvrditi da je dokument prekoračio ovlašćenja i da je nevažeći. Iako dokument koristi reč „ZAUVEK“, pravno gledano to nije konačno. Države, Kongres, sudovi i buduće administracije odlučiće da li će on imati dejstvo u praksi.