Dobitnik Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje u predstavi „Moje pozorište“, glumac Vojin Ćetković, smatra da ovo priznanje ne predstavlja samo njegov lični uspeh, već nagradu celom ansamblu koji je zajedno radio na predstavi reditelja Borisa Liješevića. U emisiji „Samo kultura“ na Euronews Srbija, Ćetković je naglasio da je „Moje pozorište“ mnogo više od obične predstave; to je, kako je rekao, priča o prijateljstvu i zajedništvu.

On je istakao da je predstava o prijateljstvu među članovima ansambla, uključujući i reditelja Borisa. Kada je pozvan na kafu da razgovara o novoj predstavi, odmah je pristao, jer je sa tim ljudima već imao iskustva i zajedničko razumevanje pozorišta. „Ovo smatram kolektivnim činom,“ rekao je Ćetković.

Ova predstava je ove godine osvojila više značajnih nagrada, uključujući nagrade za najbolju predstavu, režiju i glumačka ostvarenja, kao i nagradu publike. Govoreći o svojoj ulozi oca u predstavi, koja je inspirisana stvarnim ocem Borisa Liješevića, Ćetković je naglasio da nije želeo da imitira stvarnu osobu. „Rekao sam mu da je našao pogrešnog glumca ako želi da reprodukujem njegovog oca. Posvetio sam ovu predstavu njegovom ocu, svom ocu i svim očevima,“ dodao je.

Jedna od centralnih tema predstave je odnos između umetnosti i privatnog života, odnosno pitanje koliko se čovek može posvetiti svom pozivu a da ne zanemari porodicu i bliske ljude. Ćetković je istakao da još uvek traži ravnotežu između umetnosti i ličnog života. „Umetnost je živa stvar, kao i čovek. Menjamo se kroz godine, menjaju se i naši stavovi,“ rekao je.

Prema njegovim rečima, publika snažno reaguje na predstavu jer pokreće univerzalna pitanja sa kojima se svako može poistovetiti. „Ljudi plaču, smeju se, prepoznaju se u toj priči. Niko nije ravnodušan. To su univerzalne teme utkane u jednu konkretnu porodičnu priču,“ dodao je.

Govoreći o svom odnosu prema pozorištu, Ćetković je otkrio da i dalje oseća tremu pred izlazak na scenu, ali smatra da je to važan deo glumačkog posla. „Volim kada ima treme. Danas sam, na primer, bio kod zubara i odbio anesteziju zato što igram predstavu. To pokazuje koliko smo posvećeni svom poslu,“ rekao je.

On smatra da je vreme romantične predstave o umetnicima kao boemima prošlo i da današnje okolnosti zahtevaju drugačiji pristup. „Ovo više nije vreme boema i razbarušenih umetnika. Ovo je vreme posvećenih i disciplinovanih ljudi,“ poručio je Ćetković.

Ćetković je takođe govorio o velikom interesovanju publike za predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posebno za komad „Ričard Drugi“ u režiji Borisa Liješevića. „Kada vidim redove ispred pozorišta i karte koje se rasprodaju za nekoliko minuta, srce mi je puno. To pokazuje koliko postoji potreba za pozorištem i koliko publika ceni ono što radimo,“ rekao je.

Posebno se osvrnuo na predstavu „Mihael Kolhas“, za koju smatra da postavlja važna društvena pitanja o pravdi i nepravdi. „Pozorište ne služi samo da zabavi. Njegov zadatak je da postavlja pitanja. Svi smo se tokom rada na toj predstavi suočili sa pitanjem kako reagujemo na nepravdu,“ naglasio je.

Govoreći o radu na filmu i televiziji, Ćetković je ocenio da je hiperprodukcija dovela do toga da glumci ponekad izgube osećaj za ono što rade. „Došao je trenutak da se vratim pozorištu. Posvetio sam se predstavama koje su mi važne,“ rekao je.

Na kraju, otkrio je da će tokom leta raditi novu predstavu sa Vidom Ognjenović u koprodukciji podgoričkog Gradskog pozorišta i festivala Grad teatar u Budvi. Premijera se očekuje najpre u Budvi, a potom i u novoj zgradi Gradskog pozorišta u Podgorici. Ovaj projekat, kao i prethodne predstave, naglašava njegovu posvećenost pozorištu i umetnosti.