Dok su desetine hiljada građana 24. maja 2026. godine ispunile beogradski Trg Slavija zahtevajući vanredne izbore, predsednik Aleksandar Vučić otišao je u petodnevnu državnu posetu Kini. Simbolika tog trenutka teško može biti slučajna: dok je u Beogradu policija koristila suzavac protiv demonstranata, u Pekingu su potpisivani novi sporazumi koji dodatno vezuju Srbiju za kineski kapital i politički uticaj.

Kina poslednjih godina sistematski širi svoje prisustvo u srpskoj ekonomiji. Rudarska korporacija Zijin Mining postala je drugi najveći akcionar kompanije Strickland Metals, koja razvija nalazište Rogozna kod Novog Pazara sa rezervama od 267 tona zlatnog ekvivalenta. Istovremeno je kineska kompanija Shandong dobila posao izgradnje brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“ vredne 1,3 milijarde evra.

Pored toga, potpisani su novi investicioni sporazumi ukupne vrednosti preko 940 miliona evra. Linglong Tire ulaže 566 miliona evra u Zrenjaninu, Mint Group 226 miliona u Loznici i Šapcu, dok Xingyu Automotive ulaže 77 miliona evra u Nišu.

Paralelno sa Vučićevom posetom, potpredsednica vlade Adrijana Mesarović u Guangdžouu je razgovarala sa predstavnicima kompanija Tongwei Solar, Huantian Wisdom Technology i Sichuan Ukylin Technology. Na forumima u provinciji Guangdong diskutovalo se o novim kineskim ulaganjima u industrijske parkove i fabrike nameštaja zajedno sa srpskim Simpom. Vučić je posetio i fabriku Xiaomi i javno pozvao kineskog tehnološkog giganta da otvori proizvodnju u Srbiji. Sve više se govori i da će kineski HIGER isporučivati električne autobuse za EXPO 2027 u Beogradu.

Tokom boravka u Pekingu Vučić je izjavio da je izvoz Srbije u Kinu u prva četiri meseca 2026. godine porastao za 85%. Predsednik Kine Si Đinping uručio mu je Orden prijateljstva — najviše kinesko državno priznanje za strane državljane, koje su ranije dobijali Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev i Raul Kastro. Dve strane su pritom potpisale deklaraciju o „zajednici zajedničke sudbine“, formulaciji koju Peking koristi za najbliže geopolitičke partnere.

Model kineskog delovanja već je dobro poznat. Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) godinama upozorava da Kina velike infrastrukturne projekte finansira kroz netransparentne kredite i međudržavne sporazume koji praktično zaobilaze parlamentarnu i javnu kontrolu. Kada države više ne mogu da servisiraju dugove, Peking retko pokazuje spremnost na ozbiljne ustupke.

Jedan od poslednjih primera dogodio se nedavno kada je Kina odbila restrukturiranje ukrajinskog duga od 30,8 milijardi dolara, bez jasnog javnog obrazloženja. Pre toga Crna Gora jedva je izbegla ozbiljnu finansijsku krizu nakon kineskog kredita za auto-put Bar–Boljare, kada je dug dostigao skoro trećinu godišnjeg BDP-a zemlje.

Slični rizici sada postoje i za Srbiju. Prema podacima centra CEPA, ukupna vrednost kineskih projekata u Srbiji tokom poslednjih petnaest godina premašila je 10 milijardi dolara. Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izvrsnost upozorava da javnost praktično nema uvid u stvarne uslove tih ugovora, jer su predstavljeni kao međudržavni sporazumi gotovo nedostupni ozbiljnoj kontroli.

Dok Srbija ubrzano otvara vrata kineskom kapitalu, veliki deo Zapada ide u potpuno suprotnom pravcu. U SAD je u Senatu pokrenut dvopartijski predlog zakona kojim bi se zabranili kineski automobili i delovi. Jedanaest članica EU ograničilo je upotrebu Huawei i ZTE opreme u 5G mrežama, dok je Nemačka postigla dogovor sa Deutsche Telekomom, Vodafoneom i Telefónicom o uklanjanju kineskih komponenti iz ključne infrastrukture do kraja 2026. godine.

Sve ovo događa se usred najvećih protesta u Srbiji poslednjih godina, koji su počeli nakon tragedije u Novom Sadu 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici odnelo 16 života. Objekat je bio renoviran u okviru kineskog infrastrukturnog projekta. Dana 23. maja 2026. godine oko 100 hiljada ljudi okupilo se na Slaviji tražeći ostavku Vučića i raspisivanje predsedničkih i parlamentarnih izbora. Policija je koristila suzavac i šok-bombe, dok je Vučić u tom trenutku iz Kine poručivao da će izbori biti održani „između septembra i novembra“.

Sve više analitičara upozorava da Srbija ulazi u ozbiljnu stratešku zavisnost. Vladimir Šopov iz ECFR-a ocenjuje da je Srbija tradicionalno najbliži kineski partner među balkanskim državama, ali da taj odnos postaje sve problematičniji kako EU pokušava da Beograd čvršće veže za Brisel. Duglas Brenton Anderson iz centra European Guanxi smatra da će Srbija, ukoliko zaista želi članstvo u EU, morati potpuno da redefiniše sadašnji odnos prema Pekingu.

Istovremeno, Savet Evrope izrazio je zabrinutost zbog pogoršanja stanja ljudskih prava u Srbiji — uključujući nasilje nad novinarima, sužavanje građanskog prostora i policijsko nasilje nad demonstrantima.

Kada se svi ti procesi pogledaju zajedno, Vučićeva politika sve manje deluje kao balansiranje između različitih centara moći, a sve više kao postepeno odricanje od političkog i ekonomskog suvereniteta Srbije.