Duže od dve decenije Srbija se suočava sa izazovima usklađivanja svog zakonodavstva u oblasti zaštite potrošača sa normativima Evropske unije. Prema izveštaju Demostata, ova oblast je od ključnog značaja, jer je obuhvaćena Poglavljem 28 iz Klastera 2 (unutrašnje tržište), koji još uvek nije otvoren. Poslednje zabeležene aktivnosti vezane za ovu temu, prema podacima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, održane su 3. i 4. februara 2015. godine, kada je sproveden bilateralni skrining poglavlja.

Otvaranje ovog poglavlja, kao i celog klastera, zahteva ne samo normativno usklađivanje, već i potpunu primenu novih pravila, što predstavlja dodatni izazov za Srbiju. Pored toga, tržišta se brzo menjaju, nove proizvode i trgovačke prakse se neprestano pojavljuju, a normativi jedva uspevaju da prate tu dinamiku. U Srbiji je prosek trajanja zakona u ovoj oblasti otprilike pet godina, što znači da državna administracija neprekidno radi na izradi novih ili izmenama postojećih zakona kako bi se usaglasila sa standardima EU.

Što se tiče pravila EU, ona se takođe relativno često menjaju i regulišu ovu oblast na fragmentaran način. Ova situacija dovodi do toga da domaće institucije troše značajne resurse na pisanje novih zakona ili izmenu postojećih, što generiše pravnu nesigurnost. Pravnici ističu da je potrebno razmotriti zašto propisi koji su često usklađeni s pravom EU ne funkcionišu efikasno u praksi.

U aprilu je u Skupštini Srbije usvojen novi Zakon o zaštiti potrošača, čija primena počinje 1. avgusta, s izuzetkom dva člana koja već stupaju na snagu. Organizacije i udruženja za zaštitu potrošača ukazuju na problematičan član 4, koji propisuje da se novi zakon primenjuje na odnose između potrošača i trgovaca, ali sa izuzetkom kada je taj odnos regulisan posebnim zakonima usklađenim sa pravnim tekovinama EU.

Posebni zakoni koji se odnose na potrošače regulišu oblasti kao što su komunalne delatnosti, energetika, elektronske komunikacije i trgovina. U ovim oblastima, prema iskustvima domaćih udruženja, bilo je najviše žalbi korisnika. Prema izveštaju Demostata, upravo u ovim odnosima može doći do najvećih razilaženja između normi i stvarnosti, što se posebno manifestuje kada dođe do žalbe potrošača. Institucije koje bi trebale da reše te probleme često ne uzimaju u obzir da je potrošač ekonomski slabija strana, a po pravilu sporove rešavaju u korist velikih državnih ili lokalnih sistema.

Jedna od povoljnih novina za potrošače je sadržana u članu 6, koji nalaže trgovcima da jasno istaknu cene proizvoda, uključujući prodajnu cenu i cenu po jedinici mere. Ova odredba bi trebala da poboljša transparentnost i omogući potrošačima bolje razumevanje troškova.

Takođe, Demostat naglašava da pružaoci usluga više neće moći odmah predavati dugove potrošača javnim izvršiteljima. Pre nego što to učine, obavezni su da prvo uruče opomenu pred izvršenje. Pored toga, neće moći da uskrate uslugu potrošaču bez odluke suda, što bi trebalo da dodatno zaštiti prava potrošača.

U ovom kontekstu, važno je naglasiti potrebu za efikasnijim sprovođenjem zakona i boljim razumevanjem prava potrošača. Iako su zakonodavne promene neophodne, ključno je da se iste primenjuju u praksi kako bi se stvorila pravednija trgovinska okolina. Potrošači u Srbiji zaslužuju zaštitu i podršku, što zahteva zajednički rad vlade, institucija i organizacija koje se bore za njihova prava.

Uz obezbeđivanje boljih pravnih okvira, Srbija može napredovati ka usklađivanju sa evropskim standardima i osigurati bolju zaštitu svojih potrošača. U tom smislu, od suštinskog je značaja da se nastavi sa radom na unapređenju zakonskog okvira i njegovoj primeni u svakodnevnoj praksi.