Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je na sednici Skupštine Srbije izneo kritike na rad ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragana Glamočića, ističući da je njegov učinak tokom 14 godina na toj poziciji obeležen isključivo marketingom, dok su stvarni problemi domaće poljoprivrede ostali nerazrešeni. Aleksić je ukazao na to da su proizvodi domaćeg porekla, kao i sir koji sadrži palmino ulje, znaci nepovoljnih trendova u sektoru poljoprivrede.

Na sednici su se razmatrali zakoni o trgovini i zaštiti potrošača, a Aleksić je naglasio da su ti zakoni potrebni ne samo zbog evropskih integracija, već prvenstveno zbog interesa građana Srbije. On je ukazao na to da vladajuća koalicija nije otvorila niti jedno poglavlje u procesu evropskih integracija u poslednje četiri godine, dok je Albanija, kao primer, otvorila sva poglavlja u istom periodu.

Ministar Glamočić je odgovorio na kritike tako što je istakao da su neki proizvodi koji se nazivaju sirevima zapravo sadržavali i do 50% palminog ulja. Prema njegovim rečima, Srbija je prva država koja je obeležila proizvode sa palminim uljem kao sireve, naglašavajući da je tehnologija napredovala u poslednjih 15 godina. On je dodao da ga iz drugih zemalja, uključujući EU, kontaktiraju kako bi saznali više o ovom pitanju.

Glamočić je takođe izneo podatke o finansiranju poljoprivrede, navodeći da je do sada iz budžeta isplaćeno 43 milijarde dinara, što je 10% više od planiranog. Ova informacija izazvala je sumnju kod Aleksića, koji je istakao da novac u budžetu treba da bude usmeren ka poljoprivredi, posebno s obzirom na to da će u budućnosti hrana biti jedno od najvažnijih sredstava u svetu. On je kritikovao i poređenje subvencija za poljoprivrednike u Srbiji i Bavarskoj, naglašavajući da takva poređenja mogu da vređaju inteligenciju.

Ministar je odgovorio da Srbija ima dovoljno mineralnog đubriva i da su azotna đubriva na vreme uvezena, dodajući da se vlada trudi da ide korak ispred vremena. On je takođe naveo da je učestvovao u izradi strategije razvoja poljoprivrede koja je istekla 2024. godine i da su njeni temelji postavljeni pre njegovog mandata, ali da je strategija u suštini ostvarena.

Aleksić je upozorio da su svi parametri poljoprivrede u opadanju prema strategiji koja je važila do 2024. godine. On je istakao da je godišnja vrednost proizvodnje u srpskoj poljoprivredi između pet i šest milijardi evra, dok Holandija, koja je znatno manja, ostvaruje vrednost od 100 milijardi evra. Ove brojke ukazuju na to da Srbija ima ozbiljne izazove u pogledu konkurentnosti i proizvodnje hrane.

U tom kontekstu, Aleksić je naglasio da je potrebno više sredstava u budžetu za poljoprivredu, ukazujući na to da je hrana ključna za budućnost i da ne postoji veći prioritet od obezbeđivanja hrane za građane. On je istakao da bi prioriteti poput Expa, stadiona i fontana trebali biti niže na listi u poređenju sa potrebama poljoprivrednog sektora.

Glamočić je završio svoju repliku isticanjem da Srbija spada među retke zemlje koje imaju prehrambeni suverenitet, čime je pokušao da ublaži negativne komentare na račun trenutne situacije u poljoprivredi. Ova diskusija ukazuje na složene izazove sa kojima se suočava srpski agrarni sektor, kao i na potrebu za sveobuhvatnim rešenjima koja će obezbediti bolju budućnost za poljoprivrednike i potrošače u Srbiji.