Dok Iran drži svetske energetske tokove u šaci zatvaranjem Ormuskog moreuza, naftna industrija te zemlje sve više je ugrožena američkom blokadom, zaključak je analize koju danas prenosi Asošijeted pres (AP). Bez mogućnosti izvoza nafte koju proizvodi i sa sve manje prostora za skladištenje kod kuće, Iran bi mogao biti primoran da dramatično smanji ili potpuno obustavi proizvodnju na nekim bušotinama već za dve nedelje, smatraju eksperti.

Situacija možda nije toliko dramatična kao što je nedavno opisao američki predsednik Donald Tramp, koji je nagovestio da bi naftovodi mogli da počnu da eksplodiraju za nekoliko dana. Međutim, kada se jednom zaustavi proizvodnja sa starih bušotina, teško je ponovo pokrenuti, što bi ozbiljno ugrozilo budući naftni kapacitet Irana. Analitičari navode da je Iran već počeo da smanjuje proizvodnju kako bi izbegao potpuno gašenje bušotina.

Pritisak raste jer američko Ministarstvo finansija pojačava sankcije na iranske naftne pošiljke koje su već na moru, dok je američka vojska zaplenila najmanje dva tankera za koje se veruje da prevoze iransku naftu. Zbog ograničenog naftnog izvoza, Iranu pritiče sve manje tvrde valute u ekonomiju koja je već oslabljena nedeljama rata, mesecima nemira i decenijama međunarodnih sankcija. Sa sve manje tankera koji prevoze iransku naftu, efekti zatvaranja Ormuskog moreuza samo su pojačani, što dovodi do nestašica avionskog goriva i rasta cena benzina širom sveta.

Iranski zvaničnici „zaista se odupiru“ zatvaranju naftnih bušotina zbog dugoročne štete koju bi to izazvalo, rekao je Mijad Maleki, bivši stručnjak za sankcije američkog Ministarstva finansija, a sada viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratija u Vašingtonu. „Oni su pod sankcijama i izolovani već 47 godina. Te naftne bušotine nisu dobro održavane, a ni njihova oprema. Kada se jednom zaustave, teško će se vratiti u pogon posle nekoliko meseci“, upozorio je Maleki.

Pre rata, Iran je proizvodio više od tri miliona barela sirove nafte dnevno, od čega je nešto više od polovine išlo za domaće tržište. Od početka američke blokade 13. aprila, tankeri su punjeni naftom, ali ne mogu da isplove. Analitičari primećuju značajno usporavanje proizvodnje, a skladišni kapaciteti na ostrvu Harg, glavnom iranskom naftnom terminalu, pune se sporije nego inače.

Prema proceni firme Kpler, Iran još ima kapaciteta da skladišti oko dve nedelje proizvodnje, čak i nakon smanjenja. Kompanija Vud Makenzi ocenjuje da bi Iran mogao ostati bez slobodnog skladišnog prostora za oko tri nedelje. „Ako blokada potraje, smanjenja proizvodnje postaju neizbežna. Gašenje bušotina duže od mesec dana nosi rizik dugoročnog oštećenja rezervoara“, upozorava analitičar Aleksandar Araman iz Vud Makenzija.

S obzirom na trenutne okolnosti, Iran se suočava s teškim izazovima u svojoj naftnoj industriji. Zatvaranje Ormuskog moreuza i pojačane sankcije predstavljaju ozbiljne prepreke, a situacija se dodatno komplikuje nedostatkom financijskih sredstava i opremom koja nije u dobrom stanju. Produženi period zatvaranja bušotina mogao bi imati dugoročne posledice po iransku ekonomiju, čime bi se dodatno pogoršala situacija u zemlji koja se već bori sa brojnim problemima.

Iranski zvaničnici su svesni ozbiljnosti situacije i pokušavaju da nađu rešenja kako bi zaštitili svoju naftnu industriju, ali pritisak američke administracije i međunarodna izolacija otežavaju im zadatak. U narednim nedeljama biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati po globalne energetske tokove i cene nafte na svetskom tržištu.