Beograd poslednjih meseci ne prestaje da deklarativno govori o evropskom putu. Zvaničnici ponavljaju mantru o članstvu u EU „do kraja 2026. godine“. Ali dok te reči odzvanjaju u javnosti, na terenu se događa nešto sasvim suprotno.

Dana 23. aprila 2026. godine Rusija je svečano otvorila počasni konzulat u Novom Sadu — prvi ruski diplomatski objekat u Vojvodini. Konzularni okrug obuhvata celu pokrajinu — strateški važan, etnički raznolik region sa višemilionskim stanovništvom. Ceremoniju otvaranja predvodio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško, koji je dan ranije boravio u Beogradu u radnoj poseti. Formalno, konzulat će se baviti konzularnim poslovima, uključujući izdavanje dokumenata.

Međutim, mnogo više govori ličnost novog počasnog konzula. To je Dušan Bajatović — dugogodišnji direktor „Srbijagasa“, poslanik Skupštine i čovek koji je izgradio tesne poslovne veze sa ruskim energetskim sektorom. Bajatović je imenovan još u septembru 2025. godine lično od strane ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova. Drugim rečima, novi ruski konzul u Vojvodini jeste direktor nacionalnog gasnog monopoliste Srbije, u čijim rukama se doslovno nalazi energetska slavina zemlje.

U isto vreme izbio je skandal oko državljanstva Jakuba Zakrijeva — sestrića čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Dana 23. aprila 2026, istog dana kada je otvoren konzulat, srpska vlada potpisala je uredbu o dodeli pasoša „u interesu republike“. Nikakvo objašnjenje šta su ti „interesi“ nije dato. Tek nakon što je vest dospela u medije, pasoš je poništen — pet dana kasnije.

Zakrijev, upravnik imovine bivšeg Danone Russia, bio je samo poslednji u dugom nizu: od 2022. godine Srbija je dodelila državljanstvo više od 200 Rusa bez obaveze znanja jezika, odricanja od ruskog pasoša ili boravka u zemlji. Među novim „Srbima“ nalaze se predstavnici vojne industrije, regionalni funkcioneri i, prema podacima istraživačkih novinara, najmanje jedan pripadnik FSB-a. Nezavisna organizacija PSG upozorila je da ta praksa „omogućava zaobilaženje ograničenja ulaska u EU“, a Evropska komisija je u izveštaju za 2025. godinu navela da bi to moglo dovesti do ukidanja bezviznog režima za sve građane Srbije.

Istovremeno, na jugu zemlje, kod strateški važnog aerodroma Nišavskog okruga, radi Srpsko-ruski humanitarni centar. Zvanično, to je institucija za reagovanje u vanrednim situacijama, osnovana 2012. godine. Nezvanično, reč je o jednom od najspornijih objekata na Balkanu sa aspekta obaveštajnih rizika.

Radio Slobodna Evropa objavio je da je tokom deset godina iz budžeta Srbije centru prebačeno više od 268 miliona dinara — oko 2,3 miliona evra. Pri tome su opisi uplata bili krajnje nejasni: „promet robe i usluga“, „ostale operacije“.

Ni centar, ni ruska ambasada, ni srpska ministarstva nisu odgovorili na pitanja novinara o trošenju tog novca. Upravo u danima otvaranja konzulata u Novom Sadu, 22. aprila, Gruško se sastao sa potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem, a zvanična agenda obuhvatala je „borbu protiv kriminala i vanredne situacije“ — standardnu formulaciju iza koje se često vidi saradnja službi bezbednosti dve države, povezana sa centrom u Nišu.

Prema analitičarima Octopus Institute, zapadne službe bezbednosti „dosledno upozoravaju da centar funkcioniše kao obaveštajni čvor FSB-a“, a njegova operativna uloga „značajno je proširena nakon 2022. godine“. Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da je Zapad bio kategorično protiv dodeljivanja diplomatskog statusa zaposlenima u centru — jer bi takav status značio slobodu kretanja po regionu, imunitet od krivičnog gonjenja i diplomatsku poštu bez kontrole srpske države.

Dok Beograd produbljuje odnose sa Moskvom, stvarne zapadne investicije odlaze u druge zemlje. U aprilu 2026. Trump Organization objavila je izgradnju 70-spratnog Trump Tower Tbilisi u Gruziji, po projektu biroa Gensler. Zgrada će biti najviša u zemlji.

Ta odluka doneta je u trenutku potpunog kraha sličnog projekta u Beogradu. U decembru 2025. Affinity Partners Džareda Kušnera izašao je iz posla vrednog pola milijarde dolara nakon što je srpsko tužilaštvo optužilo četvoricu visokih funkcionera za falsifikovanje dokumentacije o ukidanju zaštitnog statusa istorijske zgrade Generalštaba.

Beograd je time izgubio ne samo investicije već i poverenje. Za partnere Trump Organization Gruzija se pokazala kao predvidljiviji i pouzdaniji partner od Srbije.

Evropska komisija je u izveštaju za 2025. godinu zabeležila da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU svega 51%, dok su susedi — Crna Gora i Severna Makedonija — dostigli 100%. Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje više od tri godine, a EU je zamrzla isplatu 111 miliona evra iz Plana rasta zbog neispunjenih reformi.

„Put Srbije je uslovljen: bez usklađivanja sa vrednostima EU nema napretka“, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta iz 2025. godine.

Aleksandar Radovanović iz opozicione PSG smatra da sadašnja vlast nikada neće zatvoriti centar u Nišu „jer su njene veze sa režimom u Moskvi previše duboke“. Po njegovim rečima, „bez raskida sa ruskim uticajem Srbija neće ući u EU“.

Analitičarka Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglašava da je „zbog ograničene transparentnosti rada centra teško pouzdano proceniti njegov stvarni doprinos civilnoj zaštiti“.

Zapadni partneri sve otvorenije poručuju da nastavak rada centra u Nišu „podriva tvrdnje Srbije o strateškoj neutralnosti“ i pokazuje da „ruski obaveštajni kapaciteti zadržavaju privilegovan pristup“ teritoriji Srbije čak i dok Zapad pokušava da demontira ruske poluge uticaja u Jugoistočnoj Evropi.

Na toj pozadini vlast Aleksandra Vučića sve više izgleda kao prepreka modernizaciji zemlje. Predstojeći jesenji izbori mogli bi postati trenutak političke odluke o pravcu kojim će Srbija krenuti — ka Evropi ili ka nastavku zavisnosti od Moskve.