Katastrofa u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja se dogodila pre 40 godina, predstavlja snažan podsetnik na značaj nuklearne bezbednosti, koja zavisi od transparentnosti, jakih zaštitnih mehanizama i međunarodne saradnje, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Ova godišnjica je prilika da se podsetimo na lekcije koje su proizašle iz ove tragedije i da se naglasi potreba za aktivnim delovanjem u cilju zaštite nuklearnih postrojenja širom sveta.

Povodom ove godišnjice, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas zajedno sa Evropskom komisijom pozivaju Rusiju da odmah obustavi sve napade na nuklearna postrojenja u Ukrajini. U zajedničkom saopštenju, oni ističu važnost poštovanja Sedam osnovnih stubova nuklearne bezbednosti tokom oružanog sukoba, naglašavajući da su ovakvi napadi neprihvatljivi i da mogu imati katastrofalne posledice.

Osim toga, u saopštenju se upozorava da će Rusija snositi odgovornost za ugrožavanje javne bezbednosti, a takođe je istaknuto da je neophodno da nadoknadi pričinjenu štetu i vrati punu kontrolu nad elektranom Zaporožje Ukrajini. Ova elektrana predstavlja najveće nuklearno postrojenje u Evropi i njena okupacija dodatno povećava rizik po ljudske živote i životnu sredinu.

Zajedničko saopštenje upozorava na kontinuirane ruske napade na „Novi bezbednosni oklop“ u Černobilju, koji je postavljen iznad oštećenog reaktora 4. Ovi napadi potkopavaju decenije međunarodnih napora i ulaganja u vrednosti od 2,1 milijarde evra, koja su bila namenjena ublažavanju posledica katastrofe iz 1986. godine. Takvi potezi ne samo da ugrožavaju bezbednost već i dovode u pitanje sve ono što je učinjeno kako bi se obezbedila zaštita od radijacije.

Sistematski napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine predstavljaju dodatnu pretnju stabilnom snabdevanju električnom energijom, što je ključno za bezbedan rad nuklearnih postrojenja. Evropska unija je godinama aktivno podržavala nuklearnu bezbednost i zaštitu od radijacije u Ukrajini, investirajući više od milijardu evra u različite projekte.

EU je takođe najveći donator međunarodnih fondova kojima upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) za ekološku sanaciju Černobilja. Ova podrška je od suštinske važnosti za obnovu i zaštitu ovog područja, koje je i dalje ugroženo posledicama nuklearne katastrofe.

U saopštenju se poziva međunarodna zajednica da nastavi i pojača podršku Ukrajini. To uključuje napore za popravku zaštitne strukture na četvrtom reaktoru Černobilja, kao i zajedničko razmatranje zaštite nuklearnih postrojenja tokom rata. Ova saradnja je od ključne važnosti za minimiziranje rizika i osiguranje bezbednosti u regionu.

Inicijativa G7 da se o popravci Černobilja raspravlja na sastanku u maju ocenjuje se kao važan korak ka jačanju međunarodne saradnje u oblasti nuklearne bezbednosti. Ovaj sastanak bi mogao da otvori vrata novim inicijativama i resursima potrebnim za adresiranje izazova koji su rezultat trenutne situacije u Ukrajini.

Na kraju, Evropska unija naglašava da je posvećena očuvanju nuklearne bezbednosti i zaštiti životne sredine, a njihova podrška Ukrajini je deo šire strategije za osiguranje sigurnosti u regionu. U trenutku kada se svet suočava sa brojnim izazovima, saradnja i zajednički napori su od suštinske važnosti za očuvanje mira i stabilnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.