Masovni izraelski napadi na Bejrut i druge delove Libana tokom ove nedelje predstavljaju ozbiljnu pretnju za krhko primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Teheran je izjavio da su ovi napadi u suprotnosti sa sporazumom o primirju, za koji tvrde da uključuje i Liban, dok Izrael i SAD insistiraju na tome da Liban nije deo tog dogovora. Ova situacija dolazi u trenutku kada se delegacije SAD-a i Irana pripremaju da započnu pregovore u Islamabadu ovog vikenda, a događaji u Libanu se čine kao potencijalno nepredvidivi faktor u tim razgovorima. Prema izveštajima libanskog Ministarstva zdravlja, najmanje 303 osobe su poginule u napadima koji su se desili u sredu.

Dani Citrinovic, viši istraživač programa za Iran i šiitsku osovinu pri Institutu za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, naglašava da bi “libanski front” mogao da potkopa napore za održavanje primirja. Iz teheranske perspektive, nastavljanje izraelskih napada na Liban može opravdati obnovljeni odgovor protiv Izraela. Iako su informacije o sporazumu o primirju uglavnom dolazile iz objava na društvenim mrežama Donalda Trampa, pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, ne postoje javno dostupni dokumenti koji bi ga definisali ili potvrdili.

Pakistanski premijer Šarif je naveo da su se Iran i SAD dogovorili o “trenutnom prekidu vatre svuda, uključujući Liban”, dok izvori bliski pregovorima tvrde da je američka administracija bila u stalnoj komunikaciji sa Pakistanom. Ipak, Izrael je negirao ove tvrdnje. Izraelski vojni portparol je izjavio da “bitka u Libanu se nastavlja i primirje ne uključuje Liban”, dok je premijer Benjamin Netanjahu potvrdio ovu tvrdnju. Donald Tramp i potpredsednik Džej DI Vans su takođe negirali da je Liban deo sporazuma.

Evropski lideri su pozvali na sprovođenje primirja svuda, uključujući Liban, dok je Francuska oštro osudila izraelske napade. Liban je pretrpeo najteže napade od početka rata, a prema izveštajima, izraelska vojska je gađala više od 100 komandnih centara i vojnih položaja Hezbolaha, što je dovelo do velike humanitarne krize.

Izrael je pokrenuo nove napade i u četvrtak, pravdajući ih dugogodišnjim sukobom sa Hezbolahom, grupom koju podržava Iran. Rat je eskalirao nakon što je Hezbolah napao izraelsku teritoriju u znak podrške Hamasu nakon napada 7. oktobra 2023. godine. Od tada su se sukobi intenzivirali, a Izrael je nastavio da izvršava vojne operacije.

Nakon eskalacije sukoba, obe strane su razmenjivale udare, a Izrael je slao trupe dublje u Liban, pokušavajući da uspostavi tampon-zonu na jugu zemlje. Očekuje se da će situacija dodatno eskalirati, s obzirom na to da su izraelski zvaničnici najavili da će uništiti sela u južnom Libanu i zabraniti povratak stotinama hiljada raseljenih dok se ne obezbedi sigurnost severnog Izraela.

Izraelski ministar odbrane je izjavio da će razaranje biti “po modelu Rafe i Kan Junisa iz Gaze”, dok neki zvaničnici sugerišu mogućnost aneksije južnog Libana. Stručnjaci za ljudska prava upozoravaju da bi masovne evakuacije i redefinisanje granica mogle predstavljati moguće ratne zločine. Teheran je zapretio da neće prihvatiti nastavak napada, a ministar Arakči je tražio kraj “masakra u Libanu”.

Iranska Revolucionarna Garda je upozorila SAD i Izrael na “odgovor koji izaziva žaljenje” ako se napadi nastave, dok su izraelski lideri nastavili da negiraju mogućnost prekida vatre. U ovoj situaciji, stručnjaci smatraju da bi samo intervencija Donalda Trampa mogla ograničiti Izrael, dok nastavak sukoba može uvući Iran i druge regionalne aktere u širi rat. Na kraju, analitičari sugerišu da Izrael možda pokušava da poremeti američko-iranski sporazum, dok Netanjahu nastoji da sačuva svoju političku poziciju u zemlji.