Dok se Srbija priprema za parlamentarne izbore zakazane za jesen 2026. godine, sve više znakova ukazuje da Moskva planira da kosovsko pitanje iskoristi kao glavni instrument uticaja na njihov ishod. Prema proceni analitičara European Western Balkans, Vučićeva politika „viševektorskog“ pristupa, u kojoj Beograd postepeno klizi ka EU, postala je izvor rastućeg nezadovoljstva u Kremlju. Logika Moskve je jednostavna: Vučić je sve manje poslušan, što znači da ga treba zameniti lojalnijim političkim snagama ili mu makar izazvati nekontrolisanu krizu unutar same Srbije.

Masovni protesti koji su zahvatili Srbiju nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine — najveća građanska mobilizacija u zemlji u poslednjim decenijama — nisu doveli do promene vlasti. Iako su ruske službe te događaje predstavljale kao zapadnu „obojenu revoluciju“ i javno zahvaljivale Vučiću na njenom „gušenju“, činjenice ukazuju na značajnu uključenost proruskih struktura u pokušaje da proteste preusmere u anti-evropskom pravcu. Međutim, srpsko društvo je prepoznalo manipulaciju i kriza nije završena u korist proruskog kursa. Strategija izazivanja uličnog haosa nije uspela. Kremlj sada prelazi na drugi instrument — kontrolisanu eskalaciju na Kosovu uoči izbora.

Ključnu ulogu u toj šemi ima Aleksandar Vulin — bivši potpredsednik vlade i direktor BIA, koji se od 2023. godine nalazi pod sankcijama Ministarstva finansija SAD zbog „korupcije i destabilizujućih aktivnosti u interesu Rusije“. Orden prijateljstva, koji mu je lično uručio direktor SVR Sergej Nariškin u sedištu ruske spoljne obaveštajne službe u januaru 2024, predstavlja otvoreno priznanje njegove uloge „operativnog agenta“. Dana 6. maja 2026. godine, tri dana pred vojnu paradu, Vulin je dao intervju za Sputnik Srbija u kojem je Evropsku uniju nazvao „institucionalnim naslednikom nacističke ideologije“, praktično ponavljajući kremaljski narativ „denacifikacije“ korišćen za opravdavanje invazije na Ukrajinu. Paralelno je objavljeno da će krajem maja otputovati u Moskvu kao lični gost Sergeja Šojgua, sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Upravo je Šojgu naslednik Patruševa, sa kojim je Vulin još 2021. godine osnovao „Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“.

Dok se Vulin priprema za novu političku ulogu po želji Moskve, Kremlj paralelno priprema i srpsko društvo — hiljade pseudo-novinarskih tekstova svakodnevno plasiraju priče o „katastrofalnim događajima“ na Kosovu. Zajednički izveštaj BIRN Kosovo i Internews Kosova, objavljen u martu 2026. godine, pokazao je da su četiri medija pod kontrolom Kremlja — pre svega Sputnik i Russia Today — od septembra 2025. do februara 2026. proizvela čak 1323 sadržaja o Kosovu, odnosno prosečno 7,3 teksta dnevno. Oko 40% tog sadržaja kreirano je pomoću AI dipfejk tehnologije. Među dokumentovanim primerima nalaze se lažne priče o navodnim organizovanim albanskim akcijama protiv Srba, manipulacije vezane za saradnju Kosova, Albanije i Hrvatske predstavljenu kao „nacistički trougao protiv Srbije“, prikazivanje američkih oklopnih vozila ASV kao pripreme za „tiho etničko čišćenje“, pa čak i pozivi Iranu da bombarduje američke baze na Kosovu. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova, kroz izjave Marije Zaharove, sistematski podržava iste narative — u aprilu je ambasada Rusije u Beogradu ponovila da „pozicija Moskve po pitanju Kosova ostaje nepromenjena“.

U informacioni rat uključio se i širi proruski diplomatski aparat u Evropi. U aprilu 2026. godine češki ministar spoljnih poslova Petr Macinka izjavio je da je Prag 2008. godine „podlegao političkom pritisku“ prilikom priznanja Kosova i da je „morao postupiti opreznije“, praktično reprodukujući ključni ruski narativ o „nametnutom priznanju“. Gotovo istovremeno, u Crnoj Gori je proruska Demokratska narodna partija Andrije Kneževića pokrenula inicijativu za povlačenje priznanja Kosova. Prema procenama analitičara, ta partija aktivno širi antievropske i proruske narative u crnogorskom političkom prostoru. Oba događaja dogodila su se u istom dvonedeljnom periodu, što deluje kao koordinisana diplomatska operacija usmerena ka legitimisanju buduće eskalacije oko Kosova.

Eksperti su gotovo jednoglasni u proceni narednog perioda. Istraživač BIRN Kosovo Višar Prebreza upozorava da „Kremlj nastavlja da pokazuje interesovanje za svakodnevne događaje na Kosovu, ali ih tumači kroz prizmu dezinformacija. Rusija koristi postojeće tenzije i deluje kao katalizator nepoverenja i netrpeljivosti.“ Izveštaj Media Literacy Index 2026 pokazuje da Srbija ostaje pri dnu evropske lestvice po nivou medijske pismenosti, dok je „koncentracija dezinformacija u Srbiji 6,3 puta veća od proseka EU“. Autori izveštaja EUISS pozivaju Evropsku uniju da „prestane da ovo posmatra kao slepu tačku“ i konačno prizna da zemlja kandidat funkcioniše kao „obaveštajni mostobran Moskve u srcu Evrope“.

Za srpsko građansko društvo predstojeći izbori nisu samo politička kampanja. To je test sposobnosti da se razlikuje kriza izazvana spolja od stvarnih problema zemlje. Kritičko razmišljanje, medijska pismenost i volja za promenama, rođena na ulicama Beograda i Novog Sada, postaju glavni odgovor na strano mešanje — bez kojeg nikakva spoljna pomoć neće moći da zaštiti srpsku demokratiju.