Automobil je za većinu vozača jedna od najvećih investicija, pa stoga nije iznenađujuće što žele da ga sačuvaju u najboljem mogućem stanju. Ipak, čak i oni koji redovno održavaju svoja vozila često nesvesno usvajaju navike koje mogu ubrzati habanje pojedinih delova i dovesti do skupih kvarova. Problem je što se posljedice takvog ponašanja obično ne vide odmah, već tek nakon dužeg perioda korišćenja.

Stručnjaci upozoravaju da način vožnje ima gotovo jednaku važnost kao i redovni servisi. Od nepravilnog korišćenja kvačila i kočnica do preopterećenja vozila, mnoge svakodnevne navike mogu značajno skratiti vek trajanja automobila i povećati troškove održavanja.

Jedna od čestih zabluda među vozačima jeste da motor treba dugo zagrevati u mestu pre polaska. Međutim, moderni motori mnogo efikasnije dostižu radnu temperaturu tokom lagane vožnje, dok predugo držanje motora u praznom hodu samo nepotrebno troši gorivo i produžava proces zagrevanja. Problemi mogu nastati i zbog kočenja levom nogom u automobilima sa automatskim menjačem. Kada se istovremeno koriste gas i kočnica, dolazi do dodatnog opterećenja pogonskog sklopa, što vremenom može ubrzati habanje pojedinih komponenti.

Kod vozila sa ručnim menjačem, česta greška je nepotrebno držanje noge na kvačilu tokom vožnje. Takva navika povećava opterećenje sistema kvačila i može skratiti njegov radni vek. Kočnice su među najopterećenijim delovima svakog automobila, pa njihova nepravilna upotreba može dovesti do bržeg trošenja. Umesto konstantnog pritiskanja kočnice, vozačima se savetuje da unapred planiraju kretanje i koriste usporavanje vozila na prirodniji način.

Dodatni problem predstavljaju brzi prelazi preko ležećih policajaca i rupa na putu. Takvi udarci mogu oštetiti točkove, gume, amortizere i druge elemente sistema oslanjanja. Vožnja velikim brzinama takođe zahteva oprez. Iako su moderni automobili projektovani da podnesu visoka opterećenja, naglo forsiranje hladnog motora može povećati rizik od kvarova i smanjiti njegovu dugovečnost.

Malo ko razmišlja o tome da i previše goriva u rezervoaru može predstavljati problem. Prepunjavanje rezervoara može dovesti do prelivanja goriva i negativno uticati na pojedine delove sistema za gorivo. Ni dugotrajno nekorišćenje automobila nije bez posledica. Kada vozilo previše dugo stoji, gume mogu promeniti oblik, kočioni diskovi počinju da korodiraju, a pojedini delovi postaju podložniji oštećenjima. Zato stručnjaci preporučuju da se automobil povremeno pokrene i provoza, čak i kada nije u svakodnevnoj upotrebi.

Još jedna česta greška jeste preopterećivanje vozila. Kada se premaši preporučena nosivost, dodatni teret stvara veće opterećenje na oslanjanje, amortizere i gume, što ubrzava njihovo habanje.

Skretanje pogleda sa puta ne ugrožava samo bezbednost u saobraćaju, već može povećati i rizik od oštećenja vozila. Vozači koji tokom vožnje gledaju u telefon ili se previše fokusiraju na razgovor sa putnicima lakše mogu prevideti rupe, ivičnjake ili druge prepreke. Posledice takvih trenutaka nepažnje često se vide na pneumaticima, trapu i sistemu oslanjanja, a popravke mogu biti znatno skuplje nego što se na prvi pogled čini.

Zbog toga stručnjaci ističu da pažljiva i odgovorna vožnja nije važna samo za bezbednost svih učesnika u saobraćaju, već i za očuvanje automobila i smanjenje troškova održavanja na duži rok. Ulaganje u pravilne vozačke navike može značajno produžiti vek trajanja automobila i smanjiti troškove popravki, što je od suštinskog značaja za svakog vozača.