Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, ocenio je da su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i bivši predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izgubili važnog pokrovitelja odlaskom Viktora Orbana s vlasti u Mađarskoj. Picula je, u intervjuu za Hrvatsku radio-televiziju (HRT), naglasio da je Orbanova Mađarska bila ključni saveznik Beograda, posebno pod Vučićevim vođstvom, budući da je sistematski štitila destruktivne politike Srbije i sprečavala sankcije beogradskom režimu u evropskim institucijama.

Na pitanje novinara o Orbanovim političkim vezama s Vučićem i Dodikom, Picula je ukazao na gubitak snažnog pokrovitelja, što bi moglo imati dalekosežne posledice za političku stabilnost u regionu. Istakao je da su tabloidi pod kontrolom Vučićevog režima počeli da naglašavaju kako se mađarski scenario ne može ponoviti u Srbiji. Ove poruke, prema Piculinim rečima, deluju kao „zviždanje nekoga ko je uplašen u mraku“.

Picula je naveo da su Vučić i Dodik zapravo nezainteresovani za ulazak Srbije i Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Prema njegovom mišljenju, Vučić fingira interes za EU isključivo zbog novčanih sredstava koja su dolazila iz Brisela. On je istakao potrebu za promenom ne samo narativa Evropske unije prema Srbiji, već i same politike prema Beogradu.

„Jedini jezik koji on razume je jezik finansijskog pritiska. Njega ne brine zatvaranje pregovaračkih poglavlja, njega brine zatvaranje finansijske slavine“, rekao je Picula, ističući da bi EU trebala preispitati svoj pristup prema Vučićevom režimu, koji je prema njegovom mišljenju, ostao previše tolerantan.

Povodom Orbanovog neuspeha na izborima u Mađarskoj, Picula je ukazao na ključne faktore koji su doprineli ovom ishodu, uključujući „kritičnu masu građanskog nezadovoljstva“ i postojanje jasne alternative Orbanovoj vlasti. Picula je smatrao da su mađarski birači, suočeni sa endemskom korupcijom, urušenom privredom i izolacijom u Evropskoj uniji, odlučili da je došlo vreme za promene.

„Orbanu nije pomoglo ni to što je imao ceo katalog optužbi prema Briselu, kao ni sistem koji je bio gotovo nesmenjiv. U srazu s biračkim telom dobio je jasnu poruku: ne možeš više“, istakao je Picula.

On je naglasio da su mađarski građani imali dovoljno života pod vlasti koja je podilazila ruskom autokratu, što je dodatno osnažilo njihovu želju za promenom. Picula je zaključio da bi sve ovo moglo imati dalekosežne posledice ne samo za Mađarsku, već i za ceo region Balkana, gde su autokratski lideri poput Vučića i Dodika do sada uživali u podršci Orbanove Mađarske.

Tokom intervjua, Picula je ponovio svoje stavove o potrebi za većim pritiscima na vlade u Beogradu i Banjoj Luci, naglašavajući da je potrebna veća posvećenost demokratizaciji i vladavini prava u ovom delu Evrope. Njegove reči su odjeknule u kontekstu sve veće zabrinutosti oko stanja demokratije i ljudskih prava u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Na kraju, Picula je apelovao na Evropsku uniju da preispita svoju politiku prema autokratskim režimima u regionu i da se fokusira na pritisak koji bi mogao dovesti do stvarnih promena na terenu. Uzimajući u obzir sve što se dogodilo u poslednje vreme, jasno je da su promene neizbežne, a da će budućnost Srbije i BiH zavisiti od sposobnosti njihovih lidera da se prilagode novim okolnostima i zahtevima evropskih institucija.