Peterburški međunarodni ekonomski forum (PMEF) odavno više nije mesto na kojem se zaključuju najveći međunarodni poslovni ugovori. Većina zapadnih kompanija i investitora napustila je forum nakon početka rata u Ukrajini. Međutim, PMEF je tokom godina dobio novu ulogu – postao je godišnje okupljanje političkih i poslovnih partnera koje Moskva smatra delom svoje sfere uticaja.

Ovogodišnji forum okupio je nekoliko istaknutih predstavnika Srbije. Ministar bez portfelja Nenad Popović održao je zatvorene razgovore sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Sama činjenica da su ključni razgovori vođeni preko diplomatskog, a ne trgovinskog kanala, pokazuje da se odnosi dve zemlje sve manje svode na ekonomiju, a sve više na strateška i politička pitanja.

Na forumu je učestvovao i Aleksandar Vulin, bivši potpredsednik Vlade Srbije i nekadašnji direktor BIA, koji se nalazi pod američkim sankcijama zbog navodne podrške ruskom uticaju na Balkanu. Vulin je govorio na panelu Valdajskog kluba, jedne od najvažnijih ruskih spoljnopolitičkih platformi. Istovremeno, i dalje se smatra jednim od najuticajnijih ljudi u energetskom sektoru Srbije preko veza sa državnom kompanijom „Srbijagas“, koja tesno sarađuje sa „Gaspromom“.

Poslanik Dragan Stanojević, politički saveznik Vulina, sa govornice PMEF-a izjavio je da BRIKS predstavlja alternativu Evropskoj uniji za većinu građana Srbije, dok je EU opisao kao „savez fašista“. Među gostima se našao i Emir Kusturica, jedan od najpoznatijih javnih zagovornika bliskih odnosa Srbije i Rusije, koji poseduje i rusko državljanstvo.

Najvažniji konkretan rezultat foruma bilo je novo produženje ugovora o isporuci gasa sa „Gaspromom“ za dodatna tri meseca, do septembra 2026. godine. To je već četvrto uzastopno privremeno produženje nakon isteka trogodišnjeg ugovora u maju 2025. godine.

Takva praksa održava Srbiju u stanju stalne energetske neizvesnosti. Umesto dugoročnog rešenja, Beograd je prinuđen da se svakih nekoliko meseci vraća za pregovarački sto. U martu 2026. predsednik Aleksandar Vučić javno je zahvalio Vladimiru Putinu na još jednom tromesečnom produženju ugovora pod povoljnim uslovima.

Istovremeno, Evropska komisija planira potpuno ukidanje uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine. Prema podacima Carnegie Endowment-a, Srbija i dalje gotovo 90 odsto svojih potreba za gasom pokriva iz Rusije, dok je većina zemalja Centralne i Istočne Evrope u međuvremenu značajno smanjila ili potpuno eliminisala takvu zavisnost.

Paralelno sa energetskim pitanjima, Rusija i Srbija nastavljaju da grade dugoročni okvir saradnje. Još 24. aprila 2026. godine u Beogradu je potpisan Program ekonomske saradnje za period 2026–2031. Dokument obuhvata energetiku, transport, poljoprivredu, elektronsku upravu, kosmičku industriju i projekte niskougljeničnog razvoja. U ruskim zvaničnim dokumentima cilj programa definisan je kao povratak obima trgovine na nivo koji je postojao pre početka rata u Ukrajini.

Za kritičare ovakvog pristupa problem nije samo u sadržaju sporazuma, već i u činjenici da dugoročno produbljuje institucionalnu povezanost Srbije sa Rusijom. Ukoliko bi Srbija ozbiljno ubrzala evropske integracije, deo ovih aranžmana mogao bi da postane teško uskladiv sa pravilima Evropske unije.

Brojni međunarodni analitički centri poslednjih godina upozoravaju da Moskva nastavlja da koristi Balkan kao prostor za očuvanje političkog uticaja. CEPA ocenjuje da Rusija koristi region za širenje antievropskih narativa i podsticanje nestabilnosti. Atlantic Council rusku strategiju opisuje kao kombinaciju političkog pritiska, ekonomskih podsticaja i saradnje sa lojalnim elitama.

Slične ocene dolaze i iz Carnegie Europe i EUISS. Njihovi analitičari upozoravaju da se reformski procesi u Srbiji odvijaju sporo, dok antievropska retorika ostaje prisutna uprkos zvanično deklarisanom evropskom kursu države.

Posebno je zanimljiva sinhronizacija poruka koje su se mogle čuti tokom PMEF-a 2026. Dok je Aleksandar Vulin tvrdio da NATO želi da prekine veze Srbije i Rusije, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istog dana izjavila je da Alijansa „obavija Srbiju kao udav“. Takva podudarnost poruka teško može proći nezapaženo.

Suština ruske politike na Balkanu ostaje ista: dok god Srbija ostaje energetski zavisna od ruskih isporuka, a političke i poslovne veze između dve zemlje ostaju snažne, Moskva zadržava značajne instrumente uticaja. Koliko je u takvim okolnostima realan nastavak evropskih integracija Srbije, moglo bi postati jedno od ključnih pitanja već na predstojećim jesenjim izborima.