Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država uvela je nove sankcije kineskoj rafineriji nafte Hengli Petrochemical iz Dalijana, koja je, prema podacima iz Vašingtona, jedan od najvećih kupaca iranske nafte. Ovo saopštenje je objavljeno danas, a Ministarstvo finansija SAD je naglasilo da su ove mere deo šire strategije usmerene na suzbijanje iranske ilegalne trgovine naftom.

Američki Stejt department je potvrdio da preduzima „odlučne mere kako bi ometao iransku ilegalnu trgovinu naftom“, a BBC prenosi da su sankcije uključivale i otprilike 40 brodarskih kompanija i plovila koja su deo iranske takozvane „flote u senci“. Ova flota je poznata po tome što prevozi naftu i petrohemikalije, a američke vlasti veruju da ove pošiljke predstavljaju „ključne spasilačke linije za izvoz iranske nafte“.

Prema informacijama koje su dostupne, nezavisne kineske rafinerije kupuju većinu iranske sirove nafte, što ih čini ključnim izvorom prihoda za Teheran. Ministarstvo finansija SAD-a je naglasilo da ove sankcije imaju za cilj da smanje prihode koji finansiraju „destabilizujuće aktivnosti iranskog režima širom Bliskog Istoka“. Ove mere su deo šireg plana SAD-a da pojačaju ekonomski pritisak na Iran i međunarodnu mrežu koja podržava njegovu ilegalnu trgovinu energijom.

U saopštenju se dodaje da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da sprovode ekonomski pritisak na Iran kao deo svoje strategije poznate kao „Ekonomsko bes“. Ova strategija podrazumeva korišćenje sankcija kao sredstva za postizanje političkih ciljeva i oslobađanje od iranskog uticaja u regionu.

Ove nove sankcije dolaze u trenutku kada se odnosi između SAD-a i Irana dodatno komplikuju, posebno u svetlu iranskog programa obogaćivanja uranijuma i njegovih aktivnosti u regionu. Američki zvaničnici smatraju da je smanjenje iranskih prihoda od nafte ključno za smanjenje mogućnosti Teherana da finansira svoje vojne i paramilitarne aktivnosti, koje se često smatraju destabilizujućim za Bliski Istok.

Analitičari napominju da će sankcije imati značajan uticaj na kineske rafinerije koje se oslanjaju na iransku naftu. Kineska ekonomija je u velikoj meri zavisna od uvoza energenata, a iranska nafta igra važnu ulogu u njenom snabdevanju. Ove mere bi mogle izazvati napetosti između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom na to da Kina često odbacuje američke sankcije koje smatra nelegitimnim.

Kina je u prošlosti naglašavala svoj suverenitet u odlučivanju o trgovinskim partnerima i resursima, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi analitičari smatraju da bi Peking mogao da potraži alternativne izvore snabdevanja ili da pronađe načine da zaobiđe sankcije, kako bi zaštitio svoje ekonomske interese.

U svetlu ovih događaja, pažnja međunarodne zajednice biće usmerena na to kako će se Kinezi ponašati u vezi sa ovim sankcijama i da li će se usuditi da nastave saradnju sa Teheranom uprkos američkom pritisku. Takođe, biće zanimljivo videti kako će ovo uticati na globalne cene nafte i energetsku politiku u regionu.

Sankcije koje je uvela američka administracija predstavljaju deo šire strategije usmerene na suzbijanje iranske aktivnosti i uticaja, a očekuje se da će njihovo sprovođenje izazvati dalju eskalaciju tenzija između SAD-a, Kine i Irana, kao i u regionu Bliskog Istoka. U svakom slučaju, situacija ostaje vrlo dinamična i može imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i geopolitičke odnose.