Srbija trenutno beleži 127 registrovanih političkih stranaka, pri čemu više od dve trećine čine manjinske stranke. Mnoge od ovih stranaka nemaju značajnu političku aktivnost. U razgovoru za Euronews Srbija, Savo Simić, istraživač Instituta za političke studije, ističe da visoki troškovi i strogi uslovi za osnivanje stranaka podstiču političke aktere da se organizuju kroz pokrete, grupe građana i inicijative.

Simić se osvrnuo na period devedesetih godina kada je u Srbiji ponovo uspostavljeno višestranačje. Tada je Zakon o političkim organizacijama bio prilično liberalan, jer je za osnivanje političke stranke bila potrebna podrška samo 100 građana sa poslovnom sposobnošću. Od tog vremena do 2009. godine, registrovano je čak 620 političkih stranaka, što čini trenutnih 127 manje alarmantnim u kontekstu prošlosti.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih se danas ređe osnivaju političke stranke jesu visoki administrativni i finansijski zahtevi propisani zakonom. Simić navodi da je 2009. godine usvojena izmena zakona koja je zahtevala 10.000 potpisa birača za osnivanje stranke, što je znatno povećalo prag za političku aktivnost. Na nivou Evrope, Srbija, Slovačka i Ukrajina imaju visoke zahteve u tom smislu.

Prema Simićevim rečima, to je jedan od razloga zašto se politički akteri sve češće opredeljuju za grupe građana ili neformalna udruženja, jer je proces osnivanja političke stranke u Srbiji izuzetno težak i finansijski opterećujući.

Govoreći o velikom broju manjinskih stranaka, Simić ističe da su uslovi za njihovo osnivanje znatno povoljniji. Naime, za osnivanje manjinske stranke potrebno je samo 1.000 potpisnika, a ulazak u parlament je olakšan zbog prirodnog izbornog praga.

Komentarišući snižavanje izbornog praga sa pet na tri odsto 2020. godine, Simić smatra da je još rano za konačnu procenu efekata te promene. On ukazuje na to da se politička scena trenutno ukrupnjava, sa jasno podeljenim strankama vlasti i opozicije, dok niži izborni prag nije doveo do očekivane fragmentacije.

Simić takođe naglašava da se politički akteri sve više oslanjaju na pokrete i inicijative zbog niskog poverenja građana u političke partije, kao i zbog praktičnih prepreka za njihovo osnivanje. Poverenje u političke stranke je godinama nisko, a povratak tog poverenja je težak proces. Zbog toga, mnogi se odlučuju za alternativne oblike organizovanja koji su manje zahtevni i manje opterećujući.

On upozorava na nedavne izmene izbornog zakonodavstva koje omogućavaju biračima da podrže više izbornih lista svojim potpisom, ističući da ovo može otvoriti prostor za zloupotrebe. Simić se plaši da bi moglo doći do manipulacija, gde bi velike stranke mogle pozajmljivati potpise manjim strankama, čime bi se narušila transparentnost izbornog procesa.

Umesto toga, Simić smatra da je moglo biti jednostavnije smanjiti broj potrebnih potpisa za proglašenje izbornih lista, čime bi se izbegle moguće manipulacije i olakšao pristup političkom sistemu novim akterima.

Zaključuje da bi smanjenje potrebnog broja potpisa moglo poboljšati situaciju i otvoriti vrata novim političkim inicijativama, čime bi se osvežila politička scena u Srbiji. U svetlu aktuelnih političkih okolnosti, potrebna su rešenja koja će omogućiti veću participaciju građana u političkom procesu i smanjiti prepreke za osnivanje novih stranaka.