Javno preduzeće Srbijagas je započelo postupak međunarodne investicione arbitraže protiv Republike Litvanije, prema informacijama iz specijalizovanog međunarodnog pravnog portala Global Arbitration Review (GAR) koje prenosi eKapija. Ova srpska državna kompanija optužuje pravosudne vlasti Litvanije za dugotrajna sudska odlaganja koja su obezvredila milionske arbitražne presude koje je Srbijagas ranije dobio u vezi sa pančevačkom Azotarom.

Očekuje se da će Srbijagas kroz ovaj postupak potražiti nadoknadu koja, uz zatezne kamate i troškove višegodišnjeg suđenja, može dostići iznos od oko 50 miliona evra. Srpsku stranu u ovom sporu zastupala je litvanska advokatska kancelarija Motieka & Audzevičius. Međutim, nakon što su litvanski investitori bankrotirali, srpska kompanija potražuje odštetu direktno od države Litvanije.

Pravni osnov za ovu tužbu leži u važećem Bilateralnom sporazumu o zaštiti investicija (BIT) koji su Srbija i Litvanija potpisale 2005. godine. Ovaj sporazum omogućava investitorima pokretanje međunarodnih sporova protiv države domaćina.

Koren ovog kompleksnog pravnog slučaja datira iz 2006. godine, kada je konzorcijum litvanskih kompanija, predvođen grupacijom UAB ARVI i kompanijom Sanitex, u partnerstvu sa domaćim Univerzal holdingom kupio pančevačku Azotaru za 13,1 milion evra. Saradnja je ubrzo prekinuta, a u zvaničnim izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije u Srbiji navedeno je da su investitori otuđili ključni proizvodni pogon fabrike, Karbamid 2, koji je prodat kupcima iz Rusije, a fabrika je bila finansijski opterećena.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, država Srbija je 2009. godine raskinula privatizaciju, a upravljanje i većinski paket akcija preuzeo je Srbijagas. Raskid kupoprodajnog ugovora pokrenuo je prvu međunarodnu arbitražu te godine, u kojoj su litvanski investitori podneli tužbu protiv Srbije, tvrdeći da je raskid privatizacije nezakonit i tražeći odštetu od preko 50 miliona evra. Međunarodni arbitražni sud je presudio u korist Litvanaca, obavezujući Srbiju da im isplati milion evra odštete.

Privatizacija Azotare bila je predmet krivičnih istraga u Srbiji, a domaći mediji su izveštavali o akcijama Tužilaštva za organizovani kriminal, podizanju optužnica i privođenju bivših rukovodilaca zbog sumnje na nelegalnu prodaju pogona.

Pravna bitka se nije završila nakon raskida privatizacije. Kada je Srbijagas preuzeo upravljanje, nasledio je i potraživanja za štetu koju su Litvanci napravili pre raskida ugovora, pokrenuvši međunarodne sporove pred Međunarodnom trgovinskom komorom (ICC) i Bečkim međunarodnim arbitražnim centrom (VIAC). Donete su četiri arbitražne odluke koje su potvrdile obavezu litvanske strane da nadoknadi štetu.

Tokom procesa prinudne naplate u Litvaniji, advokati Srbijagasa su uspešno osporili ugovore o prenosu imovine koje su vlasnici grupacije Arvi obavljali ka trećim licima, vraćajući imovinu vrednu oko 40 miliona evra u stečajnu masu. Ipak, zbog bankrota holdinga Arvi, stvarna naplata je izostala, što je navelo Srbijagas da pokrene najnoviju investicionu tužbu.

Sudske procedure u Litvaniji trajale su skoro deceniju, a iako je Vrhovni sud Litvanije u februaru 2024. godine doneo konačnu odluku u korist Srbijagasa, srpska strana smatra da dugotrajne procedure onemogućavaju naplatu. Tužitelji tvrde da su tokom dugogodišnjeg sudskog čekanja prvobitni dužnici ušli u stečaj i preneli deo imovine na treća lica, čime su presude postale nenaplative, te su se obratili direktno državi Litvaniji za odgovornost za nastalu štetu.