Vlasnici njiva i analitičari u Srbiji suočavaju se s ozbiljnim problemima usled poskupljenja energenata, đubriva i transporta, što je direktna posledica krize na Bliskom istoku. Ova briga nije samo lokalna, već se tiče globalne proizvodnje hrane. U Srbiji se, međutim, suočavamo s dodatnim izazovima, kao što su klimatske promene, čije posledice se često odlažu za neka bolja vremena. Stručnjaci upozoravaju da bi, ako se ovakav trend nastavi, do sredine veka samo 6,4% poljoprivrednog zemljišta moglo ostati neuništeno od klimatskih promena.

Rata u Ukrajini od 2022. godine izazvala je globalnu energetsku i prehrambenu krizu. Poskupljenja goriva i đubriva postala su centralna tema u domaćoj javnosti, a često se postavlja pitanje da li će Srbija postati uvoznik hrane umesto izvoznika. Pored ovih izazova, tradicionalne „sezonske“ rasprave o štetama od poplava i suša nastavljaju da se ponavljaju svake godine.

Iako se pojavljuju analize o kumuliranim štetama usled klimatskih promena, čini se da se one često zaboravljaju u svetlu drugih, hitnijih problema. Na društvenim mrežama se često raspravlja o klimatskim promenama, ali istraživanja pokazuju da je samo jedna trećina poljoprivrednika u Srbiji dobro informisana o ovoj temi, a većina informacija dolazi sa društvenih mreža. Stručnjaci naglašavaju potrebu za edukacijom poljoprivrednika kako bi se prilagodili novim klimatskim uslovima.

Na konferenciji u Privrednoj komori Srbije, profesorka Ana Vuković Vimić istakla je važnost prilagođavanja domaće poljoprivrede klimatskoj stvarnosti. Istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ukazuju na to da će do sredine veka prosečne temperature u Srbiji porasti za više od tri stepena, a učestalost toplotnih talasa se povećava. Pored toga, očekuje se da će se godišnja raspodela padavina promeniti, što će dovesti do dužih sušnih perioda i ekstremnih padavina.

Suše postaju sve učestalije, a ranije je zabeležena jedna suša tokom decenije. Sada se očekuje da će do sredine veka Srbija imati sušu svake godine. Klimatske promene takođe značajno degradiraju kvalitet zemljišta, a od 2001. do 2020. godine, 43,2% poljoprivrednih površina bilo je otporno na klimatske promene, dok se procenjuje da će taj udeo pasti na samo 6,4%.

U analizi pet ratarskih vrsta, uključujući kukuruz, pšenicu i soju, utvrđeno je da Srbija ima kapacitete za prilagođavanje klimatskim promenama na svega 2,3% ratarskih površina. Ukoliko se nastavi trenutni način proizvodnje, više od 92% ratarskih površina će biti ugroženo, dok je pšenica u ovom kontekstu najotpornija kultura. Istraživanje takođe pokazuje da će voćnjaci pretrpeti velike gubitke zbog mraza i visokih temperatura, a posebno su ugrožene vrste poput jabuka i malina.

Stručnjaci su razvili programe prilagođavanja za biljne vrste i stočni fond, naglašavajući potrebu za informacijama o trenutnim i predstojećim pretnjama. Rejonizacija, koja pomaže u određivanju koja podneblja su najbolja za gajenje određenih kultura, postaje ključna mera u prilagođavanju poljoprivrede. Nažalost, u Srbiji se ne ulaže dovoljno u ovu prilagodbu, a nedostatak stručnjaka dodatno komplikuje situaciju.

S obzirom na sve navedene izazove, jasno je da je nužno hitno delovanje kako bi se zaštitila domaća poljoprivreda i obezbedila prehrambena sigurnost u Srbiji. Ulaganje u edukaciju, istraživanje i prilagođavanje klimatskim promenama postaje ključno za budućnost poljoprivrede u zemlji.