Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je izneo zabrinutost u vezi sa budućnošću NATO-a, naglašavajući da Alijansa nije bila tu za SAD i da će tako biti i u budućnosti. Ove izjave su usledile pred sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, na kojem će se razgovarati o mogućem povlačenju SAD iz ovog vojnog saveza. Trampove reči su izazvale spekulacije o tome kako bi izgledala NATO bez ključnog partnera poput Sjedinjenih Američkih Država.

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević i novinar Slobodan Samardžija razgovarali su za Euronews Srbija o potencijalnim promenama unutar Alijanse i trenutnoj situaciji na Bliskom istoku. Samardžija je istakao da je trenutno vreme kada svaka država gleda prvenstveno svoje interese. Prema njegovim rečima, NATO je opstajao zahvaljujući američkoj podršci u vidu naoružanja, komandne strukture i drugih ključnih elemenata. On se zapitao da li NATO kao organizacija u sadašnjem obliku i dalje ima smisla, s obzirom na to da su pretnje koje su nekada postojale u Evropi danas gotovo nestale.

Samardžija je ukazao na promene u evropskoj geopolitičkoj sceni, rekavši da se Evropa više ne deli na Istok i Zapad. Umesto toga, dva dela kontinenta sada sarađuju koliko god je to moguće. Takođe, istakao je da su se pojavili novi globalni igrači, poput Kine, Indije, Turske i Irana, koji igraju važnu ulogu u međunarodnim odnosima. Dodao je da SAD trenutno imaju sopstvene izazove, posebno u Južnoj Americi i na Bliskom istoku, što može smanjiti njihov fokus na evropske sigurnosne probleme.

Samardžija je naglasio da Evropljani mogu učestvovati kao saradnici u NATO-u, ali to neće biti dovoljno da ih motiviše da se angažuju punim kapacitetom. Tramp je, prema njegovim rečima, došao do zaključka da, ako Evropa ne može da pruži pomoć na ključnim tačkama, a istovremeno nije u velikoj opasnosti od američkog povlačenja, SAD imaju prostora da preusmere svoju pažnju.

Finansijska podrška NATO-u bila je tema koja se često pokreće, a Samardžija ukazuje da SAD već godinama pružaju značajnu finansijsku pomoć Alijansi, ali su shvatile da to ne donosi očekivane rezultate. Prema njegovom mišljenju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će SAD zaista napustiti NATO.

Dobrosavljević je dodao da nije prvi put da SAD preduzimaju unilateralne akcije bez podrške evropskih partnera. Podsetio je na Drugi zalivski rat, kada su samo Velika Britanija i nekoliko drugih zemalja pružile podršku Americi u vojnim akcijama. On smatra da je finansiranje NATO-a pitanje koje će ostati otvoreno, dok se prioriteti Sjedinjenih Američkih Država sve više preusmeravaju prema Indopacifičkom regionu i drugim vojnim saveznicima poput Australije, Japana, Južne Koreje i Filipina.

U zaključku, Dobrosavljević je istakao da SAD u bezbednosnom smislu kao najveći izazov vide Kinu, a da je okruženje Kine postalo prioritet. Ova situacija postavlja pitanja o budućnosti NATO-a i o tome kako će se evropske zemlje prilagoditi novim globalnim izazovima. Ako dođe do odlaska SAD iz NATO-a, to bi moglo imati dalekosežne posledice po bezbednost Evrope, posebno s obzirom na istorijske tenzije i nedostatak jedinstva među evropskim zemljama.