U Srbiji se suočavamo sa ozbiljnim ekonomskim problemima koji proizlaze iz nedostatka jasne vizije razvoja. Na tribini „Propast ekonomskog tigra“, održanoj u Novom Sadu, stručnjaci su upozorili na to da su umesto ulaganja u sektore koji donose tehnološki napredak, strana ulaganja često usmerena na doradne ili periferne poslove. Ekonomista Miodrag Zec naglasio je da je ključno da strane investicije donesu znanje i inovacije, a ne da Srbija ostane periferna ekonomija koja se bavi jednostavnim poslovima, poput motanja kablova.

Zec je ukazao na to da su pojedine zemlje, poput Kine, koristile strane investicije da bi sticale znanja i unapredile svoju proizvodnju, dok se Srbija odlučila za manje perspektivne poslove. On je istakao da čak i u sektoru informacionih tehnologija, Srbija preuzima poslove koji su daleko od inovacija i razvoja.

Profesor Ognjen Radonjić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu govorio je o prisutnim mehanizmima korupcije u domaćoj ekonomiji, koji uključuju pranje novca, utaju poreza, kao i izvlačenje javnih resursa za privatno bogaćenje. Prema njegovim rečima, korupcija je duboko ukorenjena u našem ekonomskom sistemu, a kao primer naveo je izgradnju brze pruge do granice s Mađarskom, za koju tvrdi da je bila obeležena koruptivnim praksama.

Radonjić je istakao da su sredstvima iz evropskih fondova odustali zbog sumnjivih mehanizama koji su uključeni u javne projekte, a dodao je da su troškovi izgradnje brze pruge daleko premašili prvobitne procene. Umesto planiranih 590 miliona evra, do sada je isplaćeno 1,25 milijardi evra, što ukazuje na ozbiljne probleme u upravljanju javnim finansijama.

Takođe je ukazao na to da su u ugovorima prepoznate koruptivne prakse, poput duplog fakturisanja. Prema njegovim rečima, kineske kompanije su često delovale kao posrednici, dok su domaći podizvođači dobijali sredstva, što je dodatno otežalo transparentnost procesa.

Profesor Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta takođe je kritikovao način na koji se meri ekonomski rast, posebno kada se oslanjamo na bruto-društveni proizvod (BDP) kao pokazatelj uspeha. On je naglasio da ako su strane kompanije vlasnici kapitala, dobit od tog kapitala odlazi iz zemlje, a lokalno stanovništvo ne vidi značajne koristi od rasta BDP-a.

Šoškić je ukazao na to da visoki rast BDP-a u evrima može da prikrije stvarno stanje blagostanja u zemlji. Kao primer naveo je period pandemije kada je zvanična statistika pokazala pad ekonomske aktivnosti, dok je BDP u evrima beležio rast, što može biti zbunjujuće.

On je takođe istakao da korupcija može veštački povećati BDP, a Srbija se suočila sa ozbiljnim problemima u međunarodnim odnosima zbog toga što je bila jedina evropska zemlja na „crnoj listi“ organizacija koje se bore protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

U ovom kontekstu, jasno je da se Srbija mora suočiti sa unutrašnjim problemima kao što su korupcija i nedostatak strategije za privlačenje kvalitetnih investicija. Samo kroz transparentne i odgovorne mehanizme upravljanja, uz fokus na inovacije i razvoj, Srbija može postati konkurentnija na međunarodnoj sceni i obezbediti bolju budućnost svojim građanima. Ova tribina je samo jedan od koraka ka otvaranju diskusije o neophodnim reformama i promjenama koje će omogućiti da Srbija postane ekonomski stabilnija i održivija.