Kina je prošle godine značajno povećala proizvodnju raketa, što je najizraženije otkako je Si Đinping postao predsednik 2013. godine. Prema analizi kompanije Bloomberg L.P., koja je prvi put mapirala finansije ovog sektora, broj firmi koje su prijavile proizvodnju ključnih raketnih komponenti porastao je na 81, što je više nego duplo u odnosu na prvu godinu Đinpingovog mandata. Ova informacija ukazuje na hitnu inicijativu u Pekingu da se poveća kapacitet proizvodnje raketa, usred čistki među vodećim generalima Narodnooslobodilačke vojske.

Prošla godina je takođe zabeležila najveći procenat kompanija koje su prijavile rekordne prihode tokom Sijevog mandata. Ovi podaci pružaju redak uvid u tajnoviti kineski odbrambeni sektor i ukazuju na to da Kina jača svoj arsenal u trenutku kada su američke zalihe oslabljene, što izaziva zabrinutost za Tajvan i među američkim saveznicima u regionu. Beka Voser, analitičarka u oblasti ekonomije i bezbednosne politike, napominje da i SAD i Kina pokušavaju da izgrade dovoljno velike zalihe kako bi nadmašili jednu drugu stranu u potencijalnom sukobu.

Kina ne objavljuje javno veličinu svog raketnog arsenala, ali Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država procenjuje da Kina od 2024. godine poseduje najmanje 3.150 balističkih raketa i 300 krstarećih raketa lansiranih sa kopna. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2015. godinu. Ojačanje raketnih kapaciteta od suštinskog je značaja za svaki pokušaj nasilnog preuzimanja Tajvana, samoupravnog ostrva koje Komunistička partija želi da stavi pod svoju kontrolu.

Peking takođe namerava da proširi svoje sposobnosti za izvođenje udara širom indo-pacifičkog regiona, uključujući i Guam, gde SAD imaju važnu vojnu bazu. Kinesko širenje dolazi u trenutku kada mnoge zemlje, uključujući Francusku i Južnu Koreju, povećavaju svoja izdvajanja za odbranu i ubrzano rade na proizvodnji raketa, posebno zbog rata u Iranu. Uspeh kineskih odbrambenih kompanija daje Si Đinpingu snažnu prednost u njegovoj misiji da suzbije američku vojnu dominaciju.

Od dolaska na vlast, Đinping je pozivao na veću saradnju između civilnih firmi i vojske u okviru modernizacije vojske do 2027. godine, kada Narodnooslobodilačka vojska obeležava 100 godina postojanja. Sjedinjene Države su, međutim, stavile mnoge kineske kompanije na crnu listu i ograničile izvoz naprednih čipova kako bi usporile vojni razvoj Kine.

Kineske rakete sada mogu da dosegnu velike delove sveta, a balističke rakete mogu pogoditi ciljeve širom Drugog ostrvskog lanca. Krstareće rakete omogućavaju precizne udare na Tajvan i brodove. Kina je poslednji put ratovala 1979. godine, a zvanično ima politiku „ne prve upotrebe“ nuklearnog oružja. Nije sigurno da li će se rast proizvodnje nastaviti, s obzirom na sporiji rast vojnog budžeta i antikorupcijske istrage koje bi mogle smanjiti narudžbine i poremetiti istraživanja.

Čistke među vojnim naučnicima i generalima takođe mogu usporiti razvoj, dok se očekuje stroža kontrola nabavki u Narodnooslobodilačkoj vojsci. Ipak, prvi kvartal 2026. godine pokazuje rast prihoda dobavljača od oko 20%, dok su najveće kineske kompanije zabeležile rast od samo 2,4%. Ovo ukazuje na to da raketni program ostaje ključan za kinesku strategiju odvraćanja i vojne sposobnosti.

Si Đinping je nedavno izjavio: „Danas se čovečanstvo suočava sa izborom između mira i rata. Svi vojnici moraju ubrzati izgradnju vojske svetske klase.“ Ove reči naglašavaju njegovu posvećenost jačanju kineske vojske u svetlu sve složenijih geopolitičkih tenzija i rastuće konkurencije sa Sjedinjenim Američkim Državama.